Ali jednom, samo jednom u nekom trenutku, u deliću vremena, greška je, ustvari, jedini ključ opstanka.“ „ Vi, dakle, stojite iza svoje teze?“ „ To nije moja teza. To su osnove biologije.“ „ U Vašoj biografiji stoji da ste doktor astrofizike, ne biolog. Da li ovo znači da priznajete da zastupate teoriju iz oblasti u kojoj ne posedujete adekvatne kvalifikacije?“ „ Vi ste doktor biologije?“ „ Nisam.“ „ Onda Vi ne posedujete adekvatne kvalifikacije da ocenjujete moje znanje iz oblasti biologije.“ „ Podsećam Vas da niste u poziciji da odlučujete o tome. Državni službenik uvek poseduje adekvatne kvalifikacije.“ „... za mesto državnog službenika.“
***
Možda je trebalo da napomenem matorom da mi je muka od vožnje. Želja da isporučim nazad sadržaj sopstvenog želuca, povećavala sa matematičkom progresijom kako smo se približavali zoni Trake. Sedeo sam sklupčan, na suvozačkom sedištu prastare šklopocije i trudio se da ne zurim u podatke na monitoru. Sve je pištalo, zvečalo i krčalo. Najednom, nisam više bio siguran ko neće biti u stanju da izdrži izlazak na Traku, ja ili brod. Ali, jedino šta sam mogao, bilo je da iznajmim upravo ribarski čun. Brzi brodići, laki za manevrisanje, retko podležu patrolnim kontrolama, ali nikako udobni. Izgleda da najveći krševi u svemiru i svim njegovim delovima uvek pripadaju zvezdanim ribarima. Doduše, i neka najveća otkrića u astrofizici pripadaju zvezdanim ribarima, morao sam da priznam. Traka je svakako bila jedno od njih.
Brod se zaljuljao i osetio sam kiselinu u nosu. Morska bolest na svemirskom brodu. Kako primereno.
Kolona je počela da se formira daleko pred uključenjem, ali se matori nije uputio tamo. Iskoristio je rep kolone da ga zakloni i uključio skok.
Obuhvatio sam kolena i nabio glavu među njih. Za mene, samo uključivanje na Traku je uvek bio neponovljiv doživljaj. Svaki put bih se sam sebi zaklinjao da ga neću ponavljati.
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 58