Ali gospodin M. ipak nije znao mnogo o otrovima i pribojavao se da epilog njegove zamisli možda i ne bi ispao onako kako se nadao, bez mnogo tugovanja i neprijatnosti za suprugu i sina i bez mnogo suvišnih pitanja, koja bi svakako ostala bez odgovora.
A onda, tu bi bio i strahovit fizički bol umiranja od otrova. Ljigava pustoš koju bi otrov ostavio na svom putu kroz telo. Gospodin M. je zamislio kako bi mu otrov kao plamen liznuvši usnu duplju i zube, preko grla i jednjaka, skliznuo u želudac, ostavljajući za sobom lepljiv trag. Vene bi mu nabrekle, pomodrele i na kraju pukle. Pomislio je da bi mu možda iz jetre pokuljala žućkasta tvar nalik žumancetu. Onda bi otrov konačno stigao do srca i gospodin M. bi osetio bi kako se guši sopstvenom krvlju. Ideja o otrovu polako mu je čilela iz uma. Moraću da smislim nešto drugo. Nešto brzo i bezbolno.
Brzo i bezbolno... brzo i bezbolno... Pištolj?! Isključio je ringlu i sklonio lonac. Pridržavajući se za leđa, krupnim koracima žurno je stigao do crne komode koja se nalazila u mračnom i uskom hodniku stana. Na komodi je stajao starinski telefon sa slušalicom koja je krivudavim gajtanom privezana za aparat i razne sitnice – zgužvani list spiska za kupovinu, tri metalna šrafa, jedna bela vunena rukvica gospođe M. i ključevi crvene Folksvagenove „ Bube“ iz sedamdeset i osme godine koju je gospodin M. tvrdoglavo odbijao da zameni novijim automobilom iako je već dve decenije češće bila u kvaru no što je radila. Na komodi je ležao i najnoviji broj mesečnog časopisa Vajar na koji je gospodin M. bio pretplaćen još otkako je on pre trinaest godina prvi put počeo da se izdaje. Časopis je bio izgužvan jer ga je gospodin M. strasno čitao, od korice do korice, ne preskačući ni jedno slovce, vraćajući se na neke delove po pet ili šest puta, iako nikada nije uzeo glinu ili kamen u ruke.
Lagano je otvorio desnu ladicu komode i zaronio prste u tamu. Zaboravljeni predmeti su se uskomešali i uzdahnuli. Posle kraćeg traženja napipao hladan metal omanjeg ključa. Uzeo ga je i poneo do spavaće sobe. Parket je pod njegovom težinom zaškripao. Otvorio je bela vrata i zakoračio u sobu. Nos mu je odmah ispunio miris naftalina. U sobi se nalazio masivni bračni krevet od orahovine prekriven izbledelim prekrivačem od roze satena sa nekoliko sitnih rupa. Nad
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 21