je ostala dole, odatle njištanje konja … Verujem da su tamo kosti Magdalene Simonović i njenog brata …“ Mihajlo ga je gledao ispod oka: „ Odkud znaš za tu … pećinu?!“ „ Pokazao mi je Aleksa Lakić …“, samo je toliko rekao, pa zaćutao. U razgovor se uključio Zukić. „ I šta uraditi sa tim kostima, ako ih i pronađemo?“, upitao je Lakija. „ Ima i na to odgovor u ovoj knjizi“, odgovorio je Ivan, brzo listajući knjigu unazad. „ Ovaj pop je pisao i o dušama koje ne mogu da pronađu put do drugog sveta, nego lutaju ni tamo ni ovamo. To su ljudi koji su preminuli iznenada, pa nisu svesni da su mrtvi, nego svoje bivstvovanje žele da nastave među živima, pojavljujući se najćešće na mestima gde su skončali … Ili, ako im kosti nisu sahranjene i grob obeležen … Evo ovde: „ U tom slučaju, mošti nesretnika poprskati svetom vodom i sahraniti u skladu sa verom pokojnika. Tek tada će se duša smiriti i pronaći put ka stvoritelju …“ Znači, kosti treba sahraniti uz versku službu!“, završio je izlaganje Ivan.
„ Bravo, školarac, ima i od tebe neke vajde!“ rekao je ozbiljno Mihajlo.
„ Čim stane kiša, ja ću nastaviti da tražim ulaz u podrum, ali sad malo niže, kod drveta, a vi …“, oglasi se Laki.
Nisu čuli šta treba da urade, jer Lakija prekinu glas Orhana Kalamperovića, koji se, izgleda, probudio.
„ Sad komuniciram sa dušom, koja kaže da se zove Lenka Lakić. Ona ima nešto važno da poruči Aleksi!“
Svi su zaćutali, uključivši i vidovnjaka, koji je, valjda, slušao Lenkinu poruku. Potom se oglasi:
„ Lenka Lakić kaže da u ovoj kući nismo u opasnosti, jer je đavolja sila daleko odavde … Ali, sada je u opasnosti jedan mladić, duhom između ovog i onog sveta … U njegovoj blizini uskoro će se pojaviti kćerka Roksande Ranitijević, čiju je auru zlo zauzelo …“ „ Mile!“ viknuo je Laki. „ Magdalena!“ viknuo je Zukić. Obojica se istovremeno mašiše mobilnih telefona. Signala nije bilo …
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 206