razočarana nakon što shvate da nijedan glumac ne može da do detalja odigra onako kako je njih šestoro to zamislilo? Pirandelo se usudio da dovede u pitanje svaku pozorišnu adaptaciju, jer uvek možemo pustiti mašti na volju pa pomisliti kako dramsko lice( kad bi moglo da se oglasi iz teksta drame) ne bi bilo zadovoljno načinom na koji ga glumac predstavlja. Jedno je prvobitna piščeva ideja, drugo je režija, a sasvim treće je doživljaj samog glumca i njegovo razumevanje određenog lika, pa je zato ovo i svojevrsna šala na sopstveni račun: dramski pisac kritikuje pozorište u celini kako je nemoćno čak i pred željama izmišljenih likova.
Ta pobuna književnih junaka, smelo naznačena u Pirandelovoj komediji, dobila je dominantno mesto u Gorderovom romanu Sofijin svet. Dok Pirandelova lica ipak i dalje veruju da postoji autor koji ih je dostojan, kod Gordera imamo likove koji su se otvoreno suprotstavili piscu ne želeći da budu obične marionete niti da se pokoravaju tuđoj volji. Međutim, da li su književni likovi odista u tako lošem položaju kako se na prvi pogled čini? Nisu li, možda, fiktivni junaci moćniji od pripadnikâ realnog sveta? Imaju li pobunjeni likovi šanse da utiču ne samo na pisca, nego i na čitaoce, pa da se najzad realnost pokori volji fikcije?
Odgovor naslućujemo već iz govora jednog Pirandelovog lica, koje se otvoreno suprotstavlja upravniku pozorišta tvrdnjom da su likovi iz literature, premda nestvarni, ipak mnogo značajniji i istrajniji nego što su to značajne stvarne ličnosti. Jednom stvoreni književni lik ostaje zauvek takav i ne može više da se promeni, a pritom ima moć da utiče na generacije i generacije čitalaca, hiljadama godina. I u Gorderovom romanu je jasno da izmišljena Sofija mnogo više utiče na stvarnu Hilde nego što Hilde uopšte može da utiče na jednom oformljenu Sofiju. Primetićemo da je i Tvenov izmišljeni Satana mnogo više uticao na realnog dečaka nego li ovaj na Satanu, premda na kraju i sâm Satana za sebe kaže da je samo plod dečakove mašte. Stvarne ličnosti sklone su svakojakim promenama, najčešće izazvane uticajem sa strane, premda će svako za sebe reći kako je imun na bilo kakav tuđ uticaj. Za izmišljene likove nema opasnosti da se promene, mnogi od njih su preživeli najrazličitije moguće epohe( čak i cenzure!)
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 186