autora i upravitelja nad njenim životom ? Šta ako su i major , i Hilde , pa i Alberto zapravo plod Sofijine mašte ?
I dok kod Gordera naslućujemo i tu mogućnost , u Tvenovom Tajanstvenom strancu jasno spoznajemo ideju da sve oko nas i nije ništa drugo nego plod mašte , a osnovni stav je u sledećem : postojim samo ja , sve ostalo je san , prazan prostor . Iako naizgled suprotno , Gorderovo gledište može se shvatiti kao dopuna Tvenovog shvatanja , jer i jedno i drugo je , u zavisnosti od trenutka , preko potrebno čovečjem umu kako bi se bar malo približio nedokučivim tajnama sveta koji ga okružuje . Ako preteramo sa egocentrizmom i zaista umislimo da je sve okolo potčinjeno našoj volji , trgnimo se malo i setimo se : nismo li , ipak , i mi sami u vlasti nekoga ko nad nama može da upravlja kako mu se prohte ? Zato je najbolje varirati između ova dva shvatanja i to je , ako ne jedini , a ono verovatno najznačajniji razlog što ih u međusobnom poređenju ne treba isključivati .
Negde na liniji između starog Tvenovog i docnijeg Gorderovog shvatanja stoji Pirandelova komedija Šest lica traži pisca , u kojoj nema neke velike dileme : izmišljena lica su tu , imaju svoj život , samo od toga treba načiniti nov pozorišni komad . Međutim , da li je ansambl sposoban da na sceni dostojno prikaže ono što se traži ili će lica otići
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 185