Jedni su tvrdili da su odgovore na sva pitanja dobili zahvaljujući dosluhu sa nekim „ nebeskim“ agencijama koje su prihvatile odgovornost za „ sveopšte postojanje“ i koje su njima objasnile kako su ga inicirale( na sopstveno zadovoljstvo)! Drugi su to negirali i pokušavali da nađu neka plauzibilnija objašnjenja! U nedostatku argumenata, oni prvi su se u ime svojih nebeskih sponsora pretvorili u instigator nasilja i straha, i time privremno zatvorili sve dalje mogućnosti u iznalaženje bilo kakvih drugačijih, uverljivijih odgovora na temu postojanja.
Ipak, s vremena na vreme, ti drugi su uspevali da iskoriste povoljne istorijske trenutke i da zabeleže svoja razmišljanja o suštini, svrsi i funkcionisanju postojanja. Na osnovu njihovih razmišljanja rodila se nauka i savremene filozofske doktrine koje pokušavaju da nam objasne ono što nas okružuje, a da u to ne upliću nebeske agencije. Međutim, i pored značajnih intelektualnih napora i neverovatnih prodora u nauci, ljudi ni do danas nisu uspeli da dođu do kompletnog odgovora na sva pitanja koja proizilaze iz misterije postojanja.
Nauka, zbog same svoje prirode, dozvoljava sebi da se bavi uglavnom fizičkim aspektima postojanja. Sve ostalo je bilo prepušteno religijama, filozofiji i pesnicima, odnosno onima koji su umeli da koriste svoju maštu kako bi nam dočarali sve ono što nismo bili u stanju da sami vidimo i zaključimo.
Pošto se pojave u prirodi, kao ni njihov sled, ne mogu uvek objasniti na osnovu empirijskih iskustava, nauka je prinuđena da se bavi spekulkacijama koje se ne mogu dokazati, ali koje se mogu smatrati mogućim. Istorija nauke nam dočarava kako su naučni zaključci obično trčali ispred empirike, da bi tek kasnije bivali empirijski dokazani, ili opovrgnuti. Istorija nauke je u stvari jedna humoristička priča o tome kako su stare zablude zamenjivane novim, doduše nešto uverljivijim zabludama. I ta priča još uvek traje.
Danas je nauka u još težem položaju nego što je bila ranije. Jer danas nauka mora da zadire i u one sfere koje se ne mogu empirijski dokazivati, jer nisu dostupne kontroli ljudskih čula, pa čak ni instrumenata koje je čovek smislio da bi prodro u one prostore koji su van naših čula.
Tu se pre svega misli na istraživanje beskonačno malog; na istraživanje onog što je iza horizonta naših čula i naših instrumenata; kao
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 164