i na filozofska razmatranja koja pokušavaju da dokuče i dočaraju šta je postojalo pre nego što je išta postojalo.
I Materijalna komponenta „ multivetzuma“
Velika je sreća, ali i nesreća, što čovekova misao, u saradnji sa maštom, ima takvu snagu da i bez empirijskog iskustva može da dočara odgovore na mnoga pitanja. S jedne strane, dovoljno je da se setimo kako je Demokrit, još pre dve i po hiljade godina uspeo da zamisli strukturu materije, pa ćemo povratiti poverenje u snagu svojih mozgova. Ali zato, druge strane, naša mašta nam je pomogla da izmislimo i bogove, pa da ih ovlastimo da nam budu nepostojeći saveznici u svemu čega se latimo!
Pored straha od smrti, najznačajniji razlog za veru u Boga je bilo nedovoljno poznavanje zakonitosti po kojima se priroda ponaša. Iako nauka još nije dala svoju poslednju reč, veri u bogove i onim poetskim pričama o velikodušnoj ulozi bogova u stvaranju sveta je istekao rok trajanja, jer se iz dana u dan sužava prostor za razne nesuvisle spekulacije i improvizacije.
Ipak, ne sme se zanemariti činjenica da se, slično religijama, i nauka dobrim delom oslanja na maštu. Međutim, nauka se služi zrelijom spekulacijom, pa operiše i nekim empirijskim dokazima.
U poslednjih nekoliko hiljada godina, ljudi su mnogo toga saznali i proučili. Stare zablude su raskrinkavane i zamenjivane novim, doduše nešto verodstojnijim zabludama. Ipak, i pored svih dostignuća nauke, i pored sveg zdravog razuma, većina ljudi još uvek veruje u raznorazne nebeske tvorce, zaštitnike i spasitelje!
Najlakše bi bilo ignorisati suprotnosti između naučnog i religijskog tumačenja našeg postojanja da ta dilema nije jedan od značajnih razloga za postojanje nasilja! Suviše bogova i suviše strasti u odbrani tih izmišljenih bogova! Time počinje milenijumska borba religije i nauke! Otkrivanjem onoga što naučnici zovu „ zakoni astrofizike“, nauka danas može da tvrdi da se približila odgonetanju tajni postojanja, pa će samim tim, sasvim meritorno, moći da isključi bogove iz procesa
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 165