Na mestu gde se nekada nalazila zalagaonica ili se bar meni tako činilo da treba biti, nalazila se ogromna zgrada od stakla i čelika.
„ Izvinite“, upitah prvog prolaznika, „ da li je ovde nekada bila zalagaonica?“ Stao je zbunjen pitanjem, počešao se po glavi i reče: „ Da, mislim da mi je otac pričao o tome. Ali srušena je tokom drugog svetskog rata.“ „ Svetski? Drugi? Zaboga...!“, kriknuo sam a čovek me pogleda ne krijući zbunjenost mjim ponašanjem. „ To znači da je čitav svet...“ Čovek klimnu glavom a onda udaljavajući se od mene poče odmahivati.
Znao sam šta to znači. Da, svet je pun čudaka koji hodaju po njemu... U svetom pismu piše da će biti ratova i većih i manjih i još koječega i da će posle toga nastati poslednje vreme. Da li sam ja dospeo u njega...? Ali valjalo je negde prenoćiti, moj župni dom sada pripada nekom drugom, da ga zamolim za prenoćište? Ne, ovo je ipak moja pokora...
Dugo sam čekao da se grad umiri, utiša a prave noći nije ni bilo. Mnoga svetla sa ulica i zgrada su noć pretvarala u neku vrstu praskozorja. Odspavao sam dva – tri sata, savladan umorom na klupi u parku. I nisam bio jedini koji je tu proveo noć.
28. maj 2008.
Danas sam uspeo da nađem stan, sobu. Nalazi se na spratu kuće u Kingston ulici. Stan je lep i ima pogled na vrt i na katedralu. Stan mi se zaista sviđa ali stanodavka nikako. Ako je gospod želeo da me ikako kazni bila bi dovoljna samo ona...
Nasmejah se. Ovaj pop možda mi se i svidi. O gazdarici smo imali isto mišljenje. Otpio sam nekoliko gutljaja piva i nastavio sa čitanjem.
Neprestano me nadzire i pita kada ću joj platiti za stan i hranu. Uveravam je da će to biti ubrzo, mada ni sam nisam siguran u to.
A danas, ustvari unosim prve zapise u beležnicu, nekom čudnom olovkom koju mi je dala gazdarica. Olovka ima čudan oblik, i svojstvo. Njome beležim ono što mi se dešava, da jednom ako se vratim u svoj svet verno predočim ono što mi se dešava, sada, dok se još toga dobro sećam. Skoro ceo dan proveo sam u sobi pišući i razmišljajući. Zamolio sam gazdaricu da sačeka za novac i da mi donese hranu. Platiću joj čim dobijem novac ili ću joj dati zlatni krst, ako ne nađem kupca.
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 12