„ Pa hvala vam gospođo“, rekoh i kretoh uz stepenice, osećajući sve vreme ubod njenog pogleda između mojih plećki.
Konačno sam bio u sobi. Odložio sam stvari u orman i pisaći sto. Smrkavalo se i upalih stonu lampu, otvorih konzervu piva i uzeh beležnicu koja je pripadala nestalom svešteniku Pistorijusu. Prvo sam je na brzinu prelistao i videh da se na nekim stranicama nalaze ilustracije, sasvim obične stvari, Ne znam razlog zašto ih je crtao jer bili su to automobili, tramvaji, soliteri, avioni... A onda se vratih na početnu stranu i počeh sa čitanjem.
28. jun 1789. godine
Grešio sam, znam. Ne priliči greh ni običnim ljudima a posebno ne nama koji smo se zaveštali na čednost i celibat. Uvek posle sagrešenja kajao bih se zbog toga što me je nadvladao greh putenog zadovoljstva, požude i zaricao se, nikada više... A tog dana, 28. juna, bio sam odlučan da zaista prekinem sa tim. Usrdno sam se molio Gospodu da mi podari snage da se uzdržim i da me kazni za moje dosadašnje grehe, pa bilo kakva to kazna bila, podneću sve stoički. Bio sam spreman da pihvatim svaku pokoru.
Kada sam ustao iz klečećeg položaja, pred raspećem načeg Gospoda Isusa Hrista pogledah u njegovo bronzano lice i začudih se. Niz lice su mu curile kapi, pravo iz ugla očiju. Plakao je. Osetio sam kako mi srce tuče, kao da će razvaliti grudni koš. Zavrtelo mi se u glavi a odozgo, iz zvonika se pojavi zrak svetlosti. Zrak sunca koji nikako odatle ne bi mogao pasti pravo pred moja stopala. Dobio sam znak i zahvalih se Gospodu svim srcem, i ohrabren pođoh napolje gurnuvši teška drvena vrata katedrale, spreman za sva iskušenja.
Ali nisam ih očekivao već na samom izlasku... ovo napolju više nije bio moj grad. Ovo je neko sasvim drugo mesto! Ili ipak ne? Neke od kuća bile su mi poznate, kao i brda iza grada. Šta se to dešava?
Ulice su bile prepune ljudi čudno odevenih, jurile su metalne kočije bez konja, previše buke, žurbe, ljudi govore u neke kutije koje drže pokraj glave. Buka sa ulica, buka sa neba. Zaplakao sam a niko od prolaznika ne obrati pažnju na moje suze...
27. maj 2008. godine
Datum je drugi a za mene je to onaj isti dan, iako je proteklo više od dvesta godina kako sam odškrinuo vrata katedrale. Prosto je neverovatno šta mi se dogodilo. A sve se desilo u trenu...
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 10