Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #13 | Page 81

-О како си ти лијепа дјевојчица. Када порастеш сви ће момци јурити за тобом. Бићеш најљепша дјевојчица на свијету која ће бити сан свих момака. За тобом ће људи умирати. Због тебе ће се убијати и због тебе ће живјети. Твоја љепота ће бити божанска. Бићеш најљепша дјевојка на планети, галаксији и још шире.-Уистину Карисисми је била лијепа-настави Јустиције-и мени су пријале те ријечи дотичног господина. Било ми је драго што имам тако лијепу сестру.
Затим господин извади једну чоколадицу из свог џепа и поклони је Карисими, а мене ни не погледа. Његов кез се развукао од уха са једне стране а са друге се уста и не помакоше. На челу му се појавише грашке зноја, а длаке чупавих прса су му вириле испод кошуљине крагне. Када је ставио чоколадицу у Карисимину руку она није склоњала руку назад. Стојала је и даље испружена, чекајући нешто. Господин се нашао у неугодној ситуацији па када је видио да Карисими и даље не повлачи руку, упита је:
-А шта желиш лијепа дјевојчице, зашто још држиш ту руку, узми чоколадицу укусна је и фина као ти.
А Карисими-Јустиције са смјешком поче причати-рече својим скоро не разумљивим гласићем:
-А гдје је цоколадица за мога блата?
Господин се нађе у чуду и посрами се. Рече јој:
-Немам чоколадицу за твог брата, он ће добити чоклоладицу други путпокушавши ријечима исправити грешку. Али грешка се тешко исправља ријечима. Може се исправити само дјелима. Зар не? Карисими се тада бучно расплака као кад ју је мајка први пут мало истукла. Није престајала. Родитељи су је тјешили, али она није и даље прекидала громогласни плач који је узнемирио све у кући, а ја сам био пресрећан и миран као никада прије. Видио сам колико је јака братскосестринска љубав. Развезао сам дуги осмијех преко цијелог лица који је био освета оном господину који је учинио велику грешку која остаје дубоко у дјечијем сјећању. Карисимине су сузе капале као слапови водопада на господинове црне, угланцане ципеле. Карисими и даље није престајала. Плач је само постајао јачи а сузе су непресушно текле. Тад господин ужурбано излети из куће. Није га било неколико минута. Отишао је и купио пакет чоколадица и раздијелио пола мени а пола Карисими која је тек тада када је видјела да сам и ја добио чоколадицу престала са плачом. Тада је и она гледајући у мене развукла осмијех који је био као дуга послије кише. Смијали смо се дуго заједно уживајући у нашој братскосестринској љубави коју тада нисмо баш потпуно схватали.
Фелицитас је био одушевљен Јустицијевом причом о Карисими. Фелицитас је имао осјећај као да је још више заволио Карисими али толико ју је волио да није могло више.
-Имам још једну причу. Она се десила послије смрти наших родитеља, за вријеме мрака.
-Само настави са приповједањем. Ова прича ме очарала-рече радосно Фелицитас загрливши Карисими.
Јустиције почашћен ријечима хвале настави нову причу о својој вољеној сестри:
-Било је то неколико година од када су нам родитељи погинули на прузи. Био је то трагичан случај па не бих причао о томе. Карисими је повела неколико цибума до једног човјека који је држао ликвидиума. Морала је напојити цибуме са течношћу коју су давали
Argus Books Online Magazine # 13 81