облака која испуштају кишу заједно. Као два човјека у једном тијелу. Ми смо једно у два тијела. Волимо се искрено а ни не видимо се. Када би се видјели то би било као круна ка краљевој глави. Тако бисмо испунили све наше животне жеље.- мудро је зборила Карисими.
-Лијепо си ти то мени испричала а како ја да будем сигуран да је то све тачно?
Сад се Фелицитас разљути па љутито рече:
-Дајте ми нож и ја ћу вам доказати колико волим Карисими.
-А шта ћеш ти то урадити са тим ножем?-опуштено уита Поетас.
-Исјећићу све прсте. Никада више не бих могао писати а то највише волим ако ћеш ти испунити Карисимину жељу. Јер ништа ми више не треба него да она буде срећна!
Поетас се насмјеши радосно па благим гласом рече:
-Вјерујем вам. Ја најбоље знам колико је ваша љубав јака. Не би ви ни били овде да је супротно. Сад ме пажљиво саслушајте и ваша ће се жеља остварити.
Фелицитас и Карисими се приближише Поетасу и начулише уши, а он поче са говором:
-Даћу вам једну глинену плочу. На њој ће се налазити четрдесет малих кружића. Сваки примапарс када дође ви ћете заокружити по један круг. Не смијете прескочити ни један примапарс.
Ове кругове ћете моћи заокружити једино са иглом коју си ти Карисими добила од Профетисе. Када заокружите задњи кружић тада ћете се видјети. Увидићете вашу љепоту која се крије испод мрака.
Карисими се помало растужише али када размислише опет се осмјехнуше. Нису прешли велики пут ни за шта. Бар су знали када ће се видјети. Од погледа на вољено лице их је дијелило само четрдесет примапарса.
-Али како ћемо се видјети. Нисмо вас све разумјели или нам нисте рекли тај детаљ-упита Фелицитас.
-Нисам вам рекао јер не знам тачно како ћете се видјети али морате вјеровати мени, старом пјеснику, уосталом дошли сте ви мени а не ја вама. Морате ми вјеровати и обећавам вам да је то истина.
-У реду немамо другог избора. Хвала вам на помоћи.-Захвали се Фелицитас.
-Хвала вам вјерујемо вам, када се будемо видјели доћићемо до вас поново, да вам се поново захвалимо.- радосно рече Карисими.
-Пожурите Меритуми ће се пробудити и не заборавите списе, са њима можете ући само са вана. Пожурите!-поздрави их Поетас са широким осмијехом на лицу.
-Доћићемо да вам препричамо све.-рече Карисми убјеђена и увјерена да ће тако бити.
Фелицитас и Карисими се ухватише за руке и потрчаше напоље док се Меритуми нису пробудили. Изашли су брзо, радосни и весели као никада до сада. Када дођоше опипавајући штаповима до ивице брда Фелицитас гласно прозбори:-Мирантикве! Мирантикве!
Мирантикве!
Зачуло се кретање жељезне жичаре. За пар тренутака до врха је стигао Мирантикве.
-Здраво другари јесте ли спремни за још једну вожњу жичаром.-Није их ни питао како су прошли код Поетаса јер је увидио да су били унутра јер није задуго чуо вравеж Меритума.
-Јесмо Мирантикве, полако иди, нигдје не жури имамо још четрдесет дана до момента када ћемо се видјети.-похвали се Карисими.
Argus Books Online Magazine # 13 78