Доћиће дани свјетлости.
Тад Меритуми биће опет најљепши.
Краљеви животиња ће постати.
Меритуми и даље вравежише али
дупло тише. Сада су само тихо
вравежали. Фелицитас и Карисими
нису смјели а нису ни хтјели
ризиковати па Фелицитас поче са
сљедећом пјесмом:
Љубав је најјача међу људима,
А Меритуми најјачи код животиња.
Њихови гласови су најљепши.
Меритуми никад неће умријети.
Мрак када нестане,
Меритум ће најјачи да постане.
Њихове канџе су најјаче,
Убрзо сунце долијеће.
Сада се Меритуми потпуно
ућутише. Није више било вравежа.
Али чуло се снажно дахтање и
пухање из њихових уста и ноздрва.
Карисими и Фелицитас су осјетили
њихов топли дах на својој кожи. Још
увијек нису смјели прићи ближе.
Фелицитас крену са рецитовањем
задње пјесме:
Меритума једини власник је Поетас.
Меритуми слушају само његове пјесме.
Слушају и сваки глас,
Али читати ништа осим Поетасових
пјесми не смије.
Тад Меритуми су као мале бебе.
Заспаће уз чаробне и лијепе ријечи.
Сад кад твој прст по списима гребе,
Да уђеш ништа не може да те спријечи.
Фелицитас и Карисими кренуше
лагано са штаповима напријед.
Ништа се није чуло. Приђоше
Меритумима кад они стварно
спаваше. Осјетише мали, узак пролаз
који је водио у пећину.
Када прођоше кроз њега зачуше
громки глас:
-Здраво странци, чему оволики
пут када ме не можете видјети овако
Argus Books Online Magazine #13
лијепога?-упита самохвалисаво
Поетас.
-Дошли смо на препоруку
Фармакума. -рече Фелицитас.
-Знам ја што сте ви дошли, питао
сам вас нешто друго. -самоувјерено и
мало нападно ће Поетас.
Карисими и Фелицитас се
изненадише Поетасовим приступом,
али Фелицитас је био мудар па се
набрзину снађе па одговори Поетасу:
-Дошли смо не да видимо вашу
засигурно велику љепоту него да
чујемо вашу велику мудрост коју смо
сигурни да посједујете. Сигурни смо
и да нико нема мудрости колико ви
имате.
-Захваљујем се на вашем дубоком
мишљењу, почаствован сам када сам
добио овако мудар ум у мојој пећини.
Ово свију питам, ради формалности.
Ти си први који ме задовољио својим
одговором Фелицитасе. -рече
задовољно Поетас.
-Како ми знате име?-упита
Фелицитас знатижељно.
-Све ја знам драги мој, зар ниси
рекао да сам ја најмудрији на овом
свијету-насмијеши се Поетас.
Фелицитас се мало помео, остао је
без ријечи, није знао шта да
одговори. Поетас их поново упита
иако је све знао:
-Хоћу да чујем од вас шта желите,
моји Меритуми најдуже спавају
неколико тренутака. Да имамо
вријеме то је можда око двадесетак
минута.
Фелицитас и Карисими се
ускомешаше, па Карисими ужурбано
рече:
-Желимо да нам помогнете да се
видимо.
-А зашто бих вам ја морао помоћи?
-Зато што је наша љубав велика и
зато што никада није постојала овако
чврста обострана љубав. Ми смо као
два једнака цвијета која су израсла на
истој стабљици. Као двије лопте које
се садрже једна у другој. Као два
77