Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #13 | Page 64

гладан њеног присуства. Чекао је неколико минута. Замишљао је Карисими како изгледа. Имала је розу хаљину са јарким црвеним цвјетићима на рубовима крагне и на рубовима доњег дијела хаљине.
Била је прелијепа, чаробна. Имала је седефасту боју очију и златну косу која је била дуга до њених кукова. Кукови су јој били обли. Карисими је била као вретено. Фелицитасов сан о савршености се обистињавао. Ове мисли су га испуњавале да је заборавио на овај свијет у мраку, заборавио је да је жив. Чинило му се да је превазишао смрт, да се налази већ у рају који је опипљив.
Имала је бијелу њежну кожу која је свијетлила. Очи као да су му се отварале као да је уситину могао да види. Додир њеног штапа га пробуди из фантазије коју је замишљао. Одмах осјети њен мирис и њену топлину која га опет залуди. Срце је лупало а тијело дрхтало. Треперећим гласом проговори:
-Дошла си. Сада сам миран. Једва сам издржао ноћ без тебе. До јуче те нисам ни познавао а сад имам толику потребу за тобом. Чудан је то осјећај, када некога мораш осјетити, када о некоме мораш, хтио или не хтио, размишљати.
Карисими је уживала у свакој његовој ријечи. Топила се од њих, а срце јој је лупало као да ће да искочи. Добро је знала шта он прича, јер је исто осјећала. Сваки осјећај се подударао са његовим. Није било мјеста за женски понос. Била је спремна одмах да му се преда у загрљај, безусловно, без срама. Дрхтавим гласом рече:
-Осјећам исто Фелицитасе. Сваки твој осјећај је мој осјећај. Када си крај мене осјећам се као да је ту царска војска и чаробњак који испуњава жеље. Осјећам се сигурно и срећно.
Док су једно другом причали и исказивали своја осјећања, несмислено су се примицали једно другом. Мало по мало њихове усне су биле раздвојене само на милиметре. Али они то нису видјели. Мрак је то сакрио од њих. Да није било мрака ко зна како би се ситуација одвијала. Само су осјетили. Одједном су се додирнуле њихове вреле уснице и вулкан емоција је еруптирао. Усне су се саставиле. Судбина, нема другога објашњења. Моћ љубави. Љубав која је записана у будућности, доживљавала је своје остварење, свој почетак. Усне су гориле, а емоције пуцале под њиховим пољупцима. Стиснуо је њен струк и прибио њено тијело уза себе. Обоје су хтјели да тај тренутак вјечно потраје. Хтјели су да њихова љубав буде једна од оних о којој се вјековима причало. Осјећали су да је она искрена, да је била намјењена управо њима. Безусловна и чиста кап воде. Хтјели су створити митове о својој љубави. Легенде да се о њима причају. Да сви знају колико су се вољели, да и овај мрак буде очаран њима. Нису знали да ли ће успјети у тој љубави, али су се понашали као да већ јесу.
***
Сваки дан су трошили заједно. Раздвојеност није постојала за њих. Као да су били везани ланцима љубави. Фелицитас јој је сваки дан читао по неколико пјесама, написаних само за њу. Она му је била непресушна инспирација. Волио је све на њој, сваки детаљ ње. Често јој је рецитовао:
Волим дидир твој, Волим врелу кожу твоју. Кад додирнеш образ мој, Дао бих ти душу своју.
Не видим те Карисими, Али те осјетим мислима. Смиосао живота ти си ми, Рекао бих на глас свима.
Мрак је али као да је свијетло, Argus Books Online Magazine # 13 64