Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #13 | Page 62

Када би увидио колико му је тешко живјети у мраку увијек би се сјетио једног дјечака из његовог села и његовог чина. Увијек би се орасположио и добио би нову снагу за наставак свог пута. Прича је гласила овако: - Живјаше два брата. Мајка не могаше наћи посла, а отац не хтје, већ трошише све што имаше новца на алкохол. Једини извор прихода бијаше стара бака и њена пензија. Отац потроши три четвртине пензије, оста само мало да дјеца мало једу. Убрзо и то неста. Оста само врећа кромпира. А до краја мјесеца десет дана. Кап уља и по кромпир дјеци чини доручак, ручак и вечеру. Задња три дана поче мајка кухати кромпир јер не имаде више ни капи уља. Тако два дана дјеца једоше, али им присједе. Мајка плаче и виче: -Ни уља немам да дјеци кромпира испржим. Мали дјечак рече мајци да се не секира. Узе тачке и оде. За читав дан накупи пуне тачке жељеза. Прода жељезо и узе литар уља. Донесе га кући и рече мајци: -Ево драга мајко само ми немој плакати, не могу гледати и поднијети твоје сузе! Фелицитас би увијек у себи причао ту причу када би му било најтеже. Увијек би пустио сузе које би једва процуриле кроз његове затворене очи. Увијек би шетао полако, уроњен дубоко у своје мисли. *** Одједном га судар рамена о раме пробуди, трзну из дубине мисли. Узбурка у њему чудне осјећаје. Досад их никада није упознао. Осјетио је мирис и топлину какву до сада није никада додирнуо. Хтио је да отвори очи, да прогледа, да види то чудо које га је дотакло. Да види ту позитивну Argus Books Online Magazine #13 енергију која зрачи љубављу. Осјетио је њен дах, њене откуцаје срца који су играли истим ритмом као и његово. Нашао се изгубљен по први пут у животу. Само један случајни додир га је парализовао. Она је такође била очарана. Није се мрдала ни центиметра. Стојала је укочена као кип. Фелицитас као да је зањемио. Није могао да проговори ни једну ријеч. Остао је без ријечи по први пут у животу. Мислио је у себи: -Шта да кажем, хоћу да нешто изговорим али не могу, шта се дешава са мном, не могу да отворим уста, не могу да се помјерим. Да ли је ово нека магија?Неко је бацио чини на мене. Неко ме зачарао. Дуго су обоје стајали једно крај другог, нису се наравно видјели, али су апсолутно осјећали једно друго. Стајали су тако неколико минута без гласа без сљедећег додира без ичега као да су сами на овом свијету, без иједног покрета. Сада нису низашта знали осим за овај осјећај задовољства и угодности. Она се након неколико минута трзну. Опирала се чарима и наставила даље. Фелицитас није знао шта га је снашло. Није знао шта да учини. Само се окренуо за њом и непомично је пратио и ослушкивао њене лагане кораке. Шетала је толико полако да се скоро кораци нису ни чули. Али Фелицитасу су се кораци чули као громогласни одрон камења који је пуцао у његовим ушима. Ишла је споро а њему се чинило да она трчи. Као да ће му побјећи за пар секунди. Знао је да ако о де да је неће вјероватно никада више осјетити, намирисати или додирнути. Морао је нешто учинити али није знао шта. Она је корачала полако, жељно очекујући његов глас. Жеља да га чује постала јој је потреба. Осјећала се као да га мора чути. Ходала је, а глас се није зачуо. Изгубила је наду да ће Фелицитас ишта рећи и са разочарењем настави напријед. Одједном се зачу громки глас: 62