Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #13 | Page 57

Славиша Савић СВЈЕТЛОСТ МРАКА( одломак из романа)

Славиша Савић СВЈЕТЛОСТ МРАКА( одломак из романа)

Тражење судбине
Ни сунце није више хтјело да нас грије и обасјава својом свјетлошћу! Повуче своје зраке, јер узешмо све а не дадошмо природи ништа. Остао нам је само мрак, да нас изучи памети, да схватимо праве вриједности живота, који нам је подарен. Не сијаше више ни звијезде ни мјесец. Само је остала тама која нам је постала најбоља другарица. Из ње ће се родити унутрашња свијетлост која ће нам поклонити хармонију живота. Свјетлост која ће сијати невидљивошћу.
Већина биљака је изумрла, али је остао један број који је растао у мраку тако да су људи могли преживљавати. Истина, исхрана је спала на чисти опстанак, али људи су били срећни. Најтежи период је био првих десет година без свјетлости. Послије су се људи привикли. Развили су нове способности. Осмислили нове начине за преживљавање. У почетку због нестанка свјетлости и струје већи дио становништва је помро, због недостатка медицинске помоћи и болничарских апарата. Здрави су преживјели. Сиромашни су остали сиромашни а богати су им се придружили у сиромаштву. Није више било ни власника ни приватника, сви су се морали држати заједно да би преживјели. Нико није био власник ничега осим свога срца и тијела.
Није више постојао новац. Материјализам је изумро. Људско злоскоро да више није постојало. Иако је свјетом владао мрак, његову владавину је потпомагала огромна
љубав без трунке искваренсти и спонзорства. Чиста нетакнута љубав створена из чистог осјећаја, без материјализма, без користи, без физичког изгледа и вањске љепоте. Љепота се крила у малим стварима, које су до сада биле мале али се сад претворише у велике. Људски мозак је еволуирао. Схватање цјелокупног живота се промјенило. Љепота је била: лијеп дикцијски говор, мудре мисли, лијепе пјесме, поучне приче, лијеп мирис, њежан додир и добра дјела!
Нису скоро ништа имали али су били срећни. Куће и зграде су остале нетакнуте. Нове зграде се нису градиле. Развој је постојао али не у опипљивом смислу. Неке дјелатности су се запоставиле, заборавиле. Није било ни потребе за неким великим изградњама, јер већина зграда је зјапила празна. Дјеца су се нормално рађала, чак је наталитет порастао. Животиња скоро да није ни било. Грабљивци су скоро сви изумрли, мада се у мраку свашта крило и вребало. Остало је неколико врста животиња које су људи користили за исхрану и другу намјену. Месо су користили на начин да су га држали дуго у морској води. Оно би тако стојало, усољено. Послије неколико мјесеци то месо је било спремно за исхрану. Нису имали начина да га испеку. Људима су се временом очи затвориле јер нису биле кориштене, али то они нису ни сами знали. Кретали су се са штаповима, свако је имао свој штап. Чуло додира и слуха се истанчало до крајњих граница. Попримили су неке особине шишмиша.
Биљке су расле под земљом. Јело се њихово корјење. Све се дешава са
Argus Books Online Magazine # 13 57