Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #13 | Page 45

Ћуд и карактер је генетски пренесена на Катарину. Имали су своју тачку кључања која се са годинама смањивала – типично за Шкорпије, што су овоје били. Мамин и мој карактер, амбициозност и активност су се све више подударали, што нам је касније сметало код оне друге. У ствари, себе бисмо препознавале једна у другој и није нам се свидело оно што видимо. Ипак, није било поносније ћерке на своју мајку, а ни маме на своју ћерку – много касније, када смо обе одрасле. Лењо сам изашла из белог »кеца« и стала испред зелене капије. Катарина је већ отрчала ка доњем делу дворишта да се игра са кучићима. У велику трпезарију сам по обичају ушла последња. Приметила сам да у њој има више лица него обично, а међу њима је било и једно непознато. -Ленице, да те упознам са тета Бобом. – рекла је наша домаћица Љишка. -Што си ти лепа девојчица. – чула сам пуначку жену како говори. »Зар одрасли не знају ништа друго да кажу. Сви имају исти текст. Свашта!« помислила сам иронично док јој је на лицу трептао најлепше смишљени осмех. -Сашиног је годишта. – чула се Љишка, а Боба изненађено подиже обрве. -Надам се да ће се добро слагати. – био је њен коментар. Преврнух очима и помислих: »Сто посто ћемо се слагати. Могу само да га замислим: мали, уображени, бубуљичави глупак са наочарима, а ако личи…« Argus Books Online Magazine #13 Моја реченица се прекиде истог тренутка. Таман сам кренула са својим мислима напоље, кад… -Лена, хоћу да упознаш мог сина. – чула сам у даљини. »Мали, уображени, дебели глупак?« * * * Рекли су да ћу упознати неке девојчице из Београда које ће ми правити друштво док сам код ујке на распусту. Мене девојчице нису занимале, па нисам обраћао пажњу на оно што су причали, поготово не о тој старијој. -Она је тако мила и драга. -А тек што је паметна. -Много је слатка, мада је ниска за своје године… И она иде у четврти разред. -Чуди ме што се дружи са дечацима. -Драга, то је зато што овде нема друштва. -Мислиш? Јеси ли је чула како прича о фудбалу и кошарци? -А тек о пецању! Нисам знао шта да мислим о њој. Испрва сам очекивао препаметну, пегаву и риђу Сару Кеј. То је касније пало у воду. Када сам чуо оно о пецању морао сам себи да признам да ме је одушевила. Ипак, било је ту нечег чудног. Девојчица и пецање никако нису ишли у комплету. Тада сам створио слику о мушкобањастој Сари, ногу кривих од фудбала, мушке фризуре, са штапом за пецање у рукама. Невољно сам ушао у трпезарију. Упознавање сам хтео да што пре оставим за собом. Био сам сигуран да неће болети. Онда се окренула и замало се сударисмо. 45