Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #13 | Page 46

* * *
Био је доста виши од мене тако да сам му била до рамена. Стајао је збуњен, као и ја. Тренутак касније његово лице се разведри. Очигледно није очекивао да ће » тако нешто « стајати испред њега. Морала сам признати да сам и сама била збуњена. Није било ни трага цвикерашу са дигитроном у рукама. Било ми је криво што сам га лоше проценила, али када сам погледала његове очи заборавила сам на то. Што сам га дуже гледала било ми је све драже што су моје претпоставке пале у воду. Помало сам била љута на себе што размишљам о њему на такав начин, али шта сам могла када сам следећег тренутка приметила рупицу на његовој бради. Његова смеђа кратко ошишана коса била је у супротности са његовим очима. Које су биле боје: зелене, плаве, сиве? Ма, да ли је тог тренутка било важно?! Мени није.
Сваког часа сам била убеђенија да ће са њим бити … Занимљиво?
* * *
» Збогом, Саро Кеј!« Стајала је предамном мала и крхка, али то није била судећи по очима. Гледала ме је пркосно, скоро безобразно. Те смеђе очи су ми се свиделе. Није била као друге клинке, одмах сам приметио. Све које сам до тада упознао зацрвенеле би се и спустиле главу, а она … Поносно држање, али и дечачки став, приметио сам: руке у џеповима, поглед који ме одмерава од главе до пете, мада је могла бити балерина, јер је била ситна и мршава.
» Да ли сам прошао тест?«
Њен следећи поглед је дао одговор. Пркос је нестао и појавила се чудна искра у њеним очима. Ни сам нисам знао шта ме је привукло у њој, а ни касније када смо одрасли тај осећај нисам успео да дефинишем.
» Збогом, Саро Кеј! Она која сад стоји преда мном није била ни приближна теби. Мада поцепане фармерице и карирана кошуља толико подсећају … и та бакарно смеђа коса слободно пуштена да пада преко рамена, али то Саро једноставно ниси била ти. «
* * *
Нисам могла више да трпим тишину. Ставила сам на усне најлепши осмех, само за њега, и пружила руку.-Ја сам Лена. Моја мала шака је у том тренутку била прекривена његовом и осетих како зрачи чудном топлином.
* * *
» Значи, прошао сам. « закључио сам у себи и погледао њено лице. Годинама касније се тако смејала само за мене.
Подигао сам обрву и секунду касније рекао:- Саша, драго ми је. Тако је све почело, неочекивано и чудно, јула деветстоосамдесет и шесте.
Argus Books Online Magazine # 13 46