Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #13 | Página 42

-Немој да се мрштиш, добићеш боре пре времена. Морала сам да се насмејем.-Ипак, обећај ми да ћеш доћи сутра.-Важи. – свечано је подигао руку. – Обећавам!
У глави сам већ правила планове. Надала сам се да је Катарина сутра код куће. Насмејах се у себи. » Марко би се смртно наљутио када би сазнао за моје комбинације. Време је да се њих двоје поново сретну. «
Лице ми је остало мирно. Нико не би могао да претпостави шта се збива у мојој глави. Била сам задовољна маском коју сам увежбавала годинама. Само сам тако могла остати недодирљива за сувише радознале, злобне особе које сам сретала од почетка рада у новинама и након успеха прве књиге.
Волела сам Марка. Али, волела га је и моја мала сестра. Међутим, нису могли да забораве једну свађу и након ње се нису видели скоро годину дана. Био је заљубљен у Катарину, што није хтео да призна. Његова љубав се читала у свакој речи која је била везана за њу. Вратила сам се у стварност када ме је Марко испод стола гурнуо ногом. Тек тада сам приметила конобара који је стрпљиво стајао поред стола чекајући да наручим јело.
-Ту сам! – брзо сам рекла и прешла погледом по јеловнику. Марко је само одмахнуо главом. Тако је личило на мене да одлутам у мислима.
Након вечере Марко весело рече:-Имам изненађење за тебе. Махнуо је и пар тренутака касније спазила сам келнера који је гурао колица.
-Срећан рођендан! – рекао је свечано и испред мене ставио торту са једном упаљеном свећицом.
-Срећан рођендан и да ми поживиш још сто година. – Марко се нагнуо преко стола и пољубио ме у образ. Нисам могла да сакријем одушевљење.
-Ако ми ти будеш правио друштво, испунићу ти жељу. – загрлила сам га.-Замисли жељу!-Не смем, неће се испунити, јер је остало још доста до рођендана. – нећкала сам се.
-Није важно. Ако је суђено да ти се жеља испуни све једно је да ли гасиш свећице сада или за који дан.
-У реду, у реду, убедио си ме. – подигла сам руке у знак предаје. – Хм, да видимо: нова кола или већи стан? Мир у свету?
-Ти желиш чудо. – Марково лице се намршти.
-Ок. – замислила сам се. » Желим да ми се деси нешто лепо и да поново будем најсрећнија на свету. «
Знала сам да сам много тражила, али то је била само рођенданска жеља која је имала мале шансе да се испуни. Чудо? Да, можда … Ја сам веровала у њих.
2. ПОГЛАВЉЕ
Време је пролетело, а ја сам била годину дана старија. Погледала сам се у огледало. Витка силуета, лице са веома мало шминке, дуга смеђа коса као мој заштитни знак годинама. Волела сам свој одраз у огледалу.
Argus Books Online Magazine # 13 42