celog sela kad uveče završe poslove. Tu su se dogovarali o sutrašnjim zajedničkim poslovima i ugovarali svoje privatne. Ako bi im zatrebao bravar, kolar, kovač ili neki drugi zanatlija, najverovatnije je bilo da će ga tu naći. Stara Mikina kafana, koja je bila smeštena u konfiskovanoj Marinkovoj štali, više ne postoji, jer je srušena, a na njenom mestu je nikla moderna samoposluga. Preko puta nje sagrađen je Lovački dom u kome se nalazi kaferestoran „ Lovac“, uredna i čista kafana, svetla i prozračna sa zavesama na prozorima, za razliku od stare sa uvek crnim, olajisanim daščanim podom i jednim jedinim prozorom u dnu dugačke dvorane.
„ Lovac“ je imao i osvetljenu terasu sa stolovima prekrivenim šarenim stolnjacima. Serdar se nije zadržao na terasi gde je sedelo samo nekoliko mladića sa flašama piva ispred sebe, galameći i dobacujući jedni drugima. Ušao je u prostranu, dobro osvetljenu dvoranu sa reprodukcijama umetničkih slika na zidovima. Konobar Mida je imao na sebi belu bluzu i neizbežnu crnu leptir mašnu pod grlom. Imao je uredno podšišanu i počešljanu, iako sedu, kosu i dobroćudno lice koje je ulivalo poverenje. Iako je bilo raznih neugodnih i obesnih gostiju, nikad nije imao nikakvih teškoća sa njima, uvek je uspevao da sve reši ljubaznošću. Bio je visok, koščat i imao je krupne šake. Kad takvu šaku spusti na rame obesnog gosta i stegne ga kao stolarskom stegom, ovome je odmah bilo jasno sa čime ima da se suoči ako se ne urazumi. Zato se tako nešto i nije nikad desilo. Dvorana je bila u obliku ćiriličnog slova ' G '. Kraći krak je bio tzv. separe koji je bio malo manje osvetljen nego glavna dvorana. Serdar se uputio ka separeu i seo za najdalji sto u ćošku. Mida je odmah stigao.
„ Izvol ' te, gospodine, čime mogu da vas uslužim?“, reče profesionalno ljubazno.
„ Dajte mi litar“ Ružice“ i jelovnik, molim vas“, reče Serdar.
Nije mu bilo teško da bude ljubazan kad je to situacija zahtevala. Mida je bio ljubazan, pa se to prenosilo i na goste. „ Nemamo ' Ružicu ', žao mi je. Od crvenih vina imamo samo ' Plavinac '.“ „ Uh, on je jak“, napravi Serdar kiselo lice.
„ Dobar je, videćete, sve sama kameničarka, nema ni trunke vranca ili gamea u njemu“, hvalio je Mida vino. „' Aj ' dajte“, reče Serdar. Usluga je stigla neočekivano brzo. Mida nikad nije uspeo da shvati i prihvati naviku svojih kolega u gradu da ostave goste da čekaju bez ikakvog razloga. Došao je do stola, obrisao bocu ubrusom, iako to nije bilo potrebno jer se nije zamaglila, a vino je bilo hladno. Prineo je čep Serdarevom nosu da ga pomiriše i odbije ako mu se miris ne svidi. „ Može?“, upita. „ Može“, pristade Serdar. Mida nasu malo vina u čašu i pruži mu, a zatim spusti flašu i jelovnik pred njega.
Serdar malo zaljulja čašu, onjuši vino i malo otpi, zatim coknu.
„ Stvarno nije loše“, reče, „ nije previše teško“.
„ Rekao sam vam“, reče Mida ponosno.
„ Znači njega vranac čini teškim. A naši seljaci navalili da sade vranac k ' o ludi. Vranac, pa vranac. Povadili kameničarku, pa posadili vranac.“
Argus Books Online Magazine # 12 92