licu su mu izbijale graške znoja, blistale su kao i njegove oči, koje su nestrpljivo iščekivale završno buđenje zadržavano još jedino njenim stisnutim kapcima. Bacakajući se pod njim u neljudskom otporu njen glas je dostigao jačinu ravnu njenoj borbi:... Klanac je ostao u tami, a pred Zentinom su i dalje bila udaljena svetla Grada..." Smirila se tek kad je otvorila oči i sa čuđenjem ugledala Kahakovo umrljano lice tik uz svoje. Kao da se oprašta, završila je tiho: "... Ima li koga?- vapio je stojeći pred otvorenim, izglavljenim vratima...".
- "... Strah od pustoši potpuno ga je porazio..."- nastavio je Kahak, blago joj uklanjajući peskom uvaljanu kosu s lica.- Hilija, ne smeš da ideš tim putem! Ta vremenska grana je izbrisana.- Šta je izbrisano?- Kasnije, Hilija. Sada ne bi razumela. Shvativši, najzad, položaj u kojem se nalazi naglo se ohladila:- Hoćeš li me već jednom pustiti? Nadam se da i za ovo imaš objašnjenje?
- Oprosti.- prosto reče Kahak i ustade otresajući vlažan pesak.
Hilijino stanje bejaše znatno gore. Njena tunika je bila smaknuta i pocepana na više mesta. Nakon bezuspešnih pokušaja da se potpuno pokrije, odustade i jedva istisnu uz kiseli osmeh:
- Mali moj Kahak, dva puta gola pred istim muškarcem u nedelju dana za mene je previše. Verujem da sam se bar odbranila?
Bio je zgranut njenim rečima, a još više onim što je njima htela da iskaže.
- Hilija, vreme za igru je prošlo. Sada treba biti ozbiljan. Kod tebe ćemo moći slobodno da razgovaramo.
Opet je prihvatila njegov predlog bez opiranja, iako se na putu do kuće u njoj sve kuvalo. Otrpela je i njegovu ruku, koja se zaštitnički našla na njenom ramenu. Nešto u njemu, gotovo anđeoski čisto, i dalje ju je razoružavalo. Doveo je do kuće zaobilaznim stazama, koristeći se senkama noći, koja se, poput melase, teško razlivala, zapinjući na ivicama krošnji pred malobrojnim svetiljkama. Svetlele su selu a ne ljudima koji su se već povukli u svoje kuće.
Kada su se našli pod bezbednim krovom odlučio je da progovori:
- Sada ovde možemo da razgovaramo sigurni da ne mogu da nas kontrolišu. Onesposobio sam sistem za nadzor u predsoblju i dnevnoj sobi...
- Ja sada želim kupatilo!- Bila je izričita u svojoj nameri da ga ne sluša.
- Izvini, nisam računao da će da bude potrebno. Odmah ću i to da sredim.
Posmatrala je kako se kao zmija uvlači u kupatilo i vrlo brzo pobednički izlazi uz širok naklon:- Izvolite, gospo, vaše je. Vreme je kraj njih poteklo sa manje napora, pošto su se, pola časa kasnije, osveženi i čisti našli u dnevnoj sobi. Sa osvetničkim žarom naterala ga je da se svuče i okupa, mada je trijumf bio umanjen odsutnošću snebivanja kod njega. Pokazalo se da stid nije urođen kod čoveka, u svakom slučaju, Kahak nije bio dobar primer. Umotana u čistu tuniku navukla je strog izraz na lice.
- Rekao si da je bilo dosta igre. Da čujemo kakva su bila pravila, jer ja se nisam igrala.
- Hilija, vidiš, ja nisam kriv što su Sauri saznali da pišeš. Možda zato što sam ih potcenio; ispostavilo se da imaju sistem nadzora. Pre par sati, dok si ti na potoku...- Predomislio se i naglo završio.- Onesposobio sam taj sistem.
- I sada će doći da vide zašto ne radi.- Ledeno je zaključila.
- Ne, neće. Za njih sistem i dalje radi. Na kamere sam dodao holoskrin priključke, tako da oni sada imaju sliku prazne kuće, a mikrofone sam
Argus Books Online Magazine # 12 9