видети на свим сешн свиркама у Београду, а и шире. Невиђена је њена борба, њен дух, њено стваралаштво и напор који је улагала да просвети Србље. Плови морем небеским, о Пресвета, и нек ти је вечна слава и хвала.
Све ово Страшко изусти те се видно потрешен врати међ светину све скривајућ очи суза пуне.
Помислих да ту је крај, кад вид Гоце како позива и ове из Скупштине да кажу реч коју. Изиђе један од виђенијих правника београдских, извесни Тршић, те поче:
- Импозантна је чињеница шта је све Преподобна за србаљско законодавство учинила. За кратко време ушла је у уџбенике јер је успела да реформише законе као нико пре ње. Захваљујући Преподобној данас имамо у закону чувени талион, систем „ око за око, зуб за зуб“. Имамо и кривичну санкцију одсецања и зашивања уда, и то не само силоватељима, већ и онима који се својим полним удовима не знају правилно користити. За клевету, малтретирање, зулум и увреду части Србља поштеног, прописала је чувени прогон у гудуре. Своју непревазиђену креативност унела је чак и у законодавни систем и због тога смо јој захвални. Почивај у миру, о Пресвета!
То рече Тршић па се, сав поносан на себе, повуче и извади марамицу да обрише сузе крокодилске. Гоца се срете са погледима гробара те им тужно даде знак да спуштају сандук. Момци приступише стандардној процедури коју прођоше стотинама пута, а светина гледаше у неверици и ронзаше до бесвести. Момци из Рипња јецаше на сав глас, а Луда Наста загњури главу у Сплићков загрљај не могавши да гледа призор. Родић се слинаво прихвати жита пре времена, али нико не примети. Змаја се и даље скриваше иза храста анализирајући сваког понаособ, све тражећ тајног кривца за моју смрт. Самољуб закука и баци се на колена, а Гоца, шокирана сценом, поче да га диже на слабашне ноге и сама се добрано тетурајућ. Сви се гураше да убаце по грумен земље у свеже попуњену раку.
Потом се приступило житу, омиљеној посластици у Србаља. Светина је мирно жвакала, одмахивала главом у неверици и просипала ракију на земљу пре првог гутљаја. Макрена запали џоинт, повуче дим и остави га поред крста с мојим именом. Недуго потом светина поче да се разилази јер се ваљало спремити за вечерашњи жур и књижевно вече. Родић и Самољуб се изгрлише са Гоцом и Сплићком, те тужни и збуњени пођоше ка излазу са гробља. Сплићко, Пепито, Наста и Гоца осташе последњи на гробу, те поделише неколико куглица жита са слашћу. Змаја то услика мобилним телефоном. Утом гракну врана са храста и посра се по Змаји. Њих четворо најзад пођошестазицом ка излазу смејућ се и сећајућ заједничких пустоловина наших, док их Сунце обасјаваше пробијајућ се кроз густе крошње кестена. Загрлише се у љубави својој и побацаше папириће од жита по околним гробовима. Рекох ја, баш диван дан за сахрану.
Argus Books Online Magazine # 12 76