влажну марамицу и опсова гласно. Гоца крештавим гласом замоли светину да се стиша. Позвала је колеге писце да кажу нешто о мени. Сав подбуо и у сузама, изиђе колега Гојислав Блатара, један од највернијих поштовалаца мог лика и дела, те одлучно поче:
- Преподобна Мајко Србаљска, окуписмо се овде данас да одамо ти последњу почаст. Шта рећи о теби, хероино наша књижевна? Твоја дела говоре више од онога што ја бих могао рећи. Твоја збирка песама „ Дабогда поцркали душмани“ променила је учмали ток србаљског лирског пера које беше на издаху. Ушла си у читанке песмама својим. Шта рећи о разноврсности стилова и жанрова у којима си пливала тако вешто? Твоји путописи „ Друмови Сврљига“, „ Ојађена Босна“, „ Суботицо, стижем ти“, потом твоји филозофски есеји на тему донкихотизације и воздигнућа србаљске културе и савремене мисли, те романи „ Записи из мртвог Рома“, „ Видимо се кајсије“, „ Само без емоције“ само су неки од знаменитих бисера књижевног стваралаштва. Твоје драме „ Да попиздиш“, „ Милунка“, „ Само Воја може да ме боде“ и „ Да нисам доживела, мислила бих сереш“ постигле су планетарни успех и данас су на позоришним даскама у већини европских престоница. Писала си и кратке приче, афоризме и басне. Једном речју, била си чудо. Знамо да је твој последњи роман „ Е, сад ћу се убити, живота ми“ остао недовршен, као и то да си завршетак романа поверила свом верном мудоноши и пријатељу Гоци. Сви знамо и верујемо да ће она то учинити бриљантно. Нек ти је вечна слава и хвала!
Након говора на гробљу настаде граја, те Гоца би принуђена да опет, својим вазда продорним гласом, примири светину. Тада крајичком ока, иза једног храста, угледа омалену женску прилику како се нехотице скрива и провирује и одмах схвати да је то Змаја. У трену је обузе бес и жеља да је придави голим рукама и њом попуни свежу раку, но ипак се обузда и тешко уздахну. Пепито је нежно помилова по руци и умилно погледа, те се у Гоци одмах смирење јави.
- А сада позивам колеге музичаре да се са Преподобном опросте у неколико речи! – рече она и сузицу обриса.
Изиђе Најбољи гитариста у Србаља, чувени Страшко, и поче својим громким, дрхтавим гласом:
- Ето, народе... Оде наша Преподобна неочекивано и нагло. Знали смо сви за њену пресветост и живот мисионарски и слободарски. Њен највећи хит „ Јебено фантастичан“ остаће вечна химна у историји србаљске музике. Свака од њених песама била је боља од претходне. Иза ње је 15 фестивала, 88 мото скупова, 323 хуманитарна концерта, 26 уличних перформанса. Позајмљивала је глас за цртаће, радила сонгове за рекламе, поставила је четири уметничке инсталације на пет београдских гробаља. Вајала је, цртала, бавила се везом и нумизматиком. Скупљала је салвете, чепове од пива, те сличице животињског царства. Тек после своје тридесете године научила је да свира 12 инструмената. Могли смо је
Argus Books Online Magazine # 12 75