u kojoj je ostao da stoji nesvesan da je upravo povredio integritet jedne žene.
Dok sam završavala sa oblačenjem, uzrujana i zajapurena što sam mu se, zatečena, prisno obratila, mada bi posle scene u dnevnoj sobi drugačije bilo neprimereno, uhvatila sam sebe kako se sa pažnjom posmatram u ogledalu. Bi mi neprijatno što žena u meni i dalje zauzima prvo mesto. A, bio je toliko mlađi od mene. Uspostavivši ravnotežu suočila sam se sa njim:- Doneli ste mi nešto?- Da, pribor za pisanje. To je ono što vam je potrebno, zar ne?- Zagledao se u mene kao da se ništa nije dogodilo.
- Odakle vam sve to?- Pitala sam grubo, a ujedno i postiđeno što sam njegovu dečačku pažnju nagradila nerazumevanjem. U trenutku sam odlučila da to popravim i nastavila:- Sigurno si imao problema, Kahak?
- Ne previše, Hilija,- požurio je,- Sada možeš da pišeš koliko želiš. Kada ti bude ponestalo, reci mi i ja ću da nabavim još.
Htela sam da ga zadržim, da mu ponudim nešto, kao što dobro vaspitanje nalaže, ali, jednostavno, nisam mogla. Mnogo više me je privlačio svežanj papira koji se nalazio između nas. Sebično sam ga se otarasila:- Dođi opet, Kahak,... za nekoliko dana. Tada ćemo o svemu razgovarati.
* * *
Ljudi Saura su je ovoga puta potpuno iznenadili. U logoru za prevaspitanje niko nije pamtio da se policija ikada pojavila da zbog nečeg interveniše. Kada su u svojim oklopnim pelerinama prošli kroz selo, čak ih nisu ni prepoznali. Bilo ih je samo četvorica sa jasnim ciljem da posete Hiliju. Pre nego što su ušli u kuću, dvojica su se rasporedila na suprotnim uglovima zgrade da spreče svako iznenađenje. Hilija je kucanje na vrata protumačila kao korigovane Kahakove manire i otvorila dopuštajući da se već iz predsoblja vide gusto ispisane stranice. Nisu je ispitivali o poreklu papira. Kao da je ponovno izdajstvo posredi, pokupili su sve bez reči i napustili kuću i selo.
Noćna mora je te noći Hiliju potpuno iznurila. Isprekidani san omogućio joj je jasno sećanje svih detalja. Opet su to bili krici, koji su upozoravali na njeno pisanje, svojevrsna zavera usmerena na sprečavanje njenih pokušaja. Panično bekstvo sa rukopisima na grudima obavezno se završavalo u klopci, u ćorsokaku na čijem je drugom kraju bila okupljena urlajuća gomila. U onima koji viču prepoznavala je većinu logoraša, a najglasniji je bio Kahak. Sauri su se približavali, izrastajući ispod njegovih raširenih ruku sa šmrkovima izkojih je šikljala voda, koja je od njenih papira stvarala lokve neprepoznatljive pulpe. Reči su se izobličene, sluzavo cedile niz njenu odeću i pretvarale u krike nesuvislih značenja...
Poverenje potpuno urušeno u ponore sumnji načinilo je dubok jaz. On se nepremostivo isprečio između Hilije i Kahaka, kada se narednog dana pojavio na njenim vratima. Posmatrala ga je, belih zenica, neuređene kose, čiji su krajevi bili ulepljeni znojem koje je iscedio san. Prekoračio je prag tek kad se rezignirano okrenula i ušla u kuću.- Hilija, ja...- muklo je započeo. Suočio se sa njom u onoj istoj prostoriji u kojoj su samo pre tri dana gotovo postali bliski.
- Ja sa Saurima nemam nikakve veze!- gotovo je kriknuo.
- Kako su se onda pojavili? Odakle su znali?- naglo je provalilo iz nje, ali isto tako naglo ju je razoružao njegov
Argus Books Online Magazine # 12 7