zamršenu smeđu kosu i znatiželjno ga posmatrao. Polni organ, još uvek
nabrekao, stajao je uzdignut nad dlakama obraslim mošnicama i delovalo je kao da ga i on posmatra.
Aleksa prasnu u veseo, zvonki smeh. Priđe Vučku, pogladi ga po kosi,
a onda sede pored njega zagrlivši ga oko ramena i dalje se smejući.
Sad se smejao i Vučko, još uvek ga proučavajući ispod oka.
Vukadin Vučko Luković bio je inteligentni, dvadesetdvogodišnji student novinarstva, komšija iz Lakića. Kada se početkom leta vratio iz Beograda na ferije Aleksa ga je prosto oteo da ga prati po kafa-nama. I
evo, već skoro tri meseca skoro da se u Lakiće i nisu vraćali, život su
provodili u Aleksinoj raskošnoj kočiji sa četiri vranca, seljakajući se od
konaka do konaka, od Valjeva do Šapca.
Vučkovom ocu, Iliji Lukoviću to saznanje baš i nije bilo najprijatnije,
ali Aleksa Lakić je bio Aranđelov sin, a Aranđelu se niko ne suprotstavlja. Aranđelova žena Radica ga jednom prilikom čak priupitala ne bi
li Vučku preneo da pripazi na Aleksu kao stariji i obrazovaniji (nije dodala i siromašniji, iako je visilo u zraku) i on se pomirio sa sinovljevim lutanjem. Ipak, jedva je čekao da prođu ferije, pa da se Vučko vrati u Beograd i odvoji od Alekse Lakića.
Vučko je, opet, to lutanje shvatao kao životnu praksu, korisnu za njegov poziv, a za koju bi bio uskraćen zbog svog slabog imovnog stanja.
Bio je zavoleo svog godinu dana mlađeg bogatog prijatelja i znao je da
mu je bio itekako potreban. Tek je tri meseca kasnije počeo shvatati da
se iza maske siledžije, don žuana, i boema, krije sasvim drugačiji, dobar
ali nesrećan mladić.
„Jebo te onaj, koji ti je prvi digao nogu da vidi šta si,“rekao je Aleksa
kad se stišao smeh. „Kakvog je jebača napravio!“ Namignuo je Vučku,
pokazujući očima na zgužvani krevet.
„Izvini, trebao sam ih sinoć oterati, kad si ti…“ zaćutao je, ne želeći
da izgovori da je Aleksa i sinoć imao napad.
Aleksa Lakić se u momentu oneraspoložio.
„Je li opet…?“ pitao je Aleksa tišim glasom.
„…Da.“ Vučko ga je gledao u oči. „Samo si sedeo pogleda ukočenog u
jednu tačku. Ja i Hornberg smo te doneli gore u sobu…“
Leon Hornberg je bio njihov kamarad po piću, mladi Jevrejin, advokat
iz Šapca.
Aleksa je uzdahnuo i opustio ruke. Sed