Jelena Andonović
BOL
Mnogo boli iskonski bol,
Neizreciv, neizmeren eonima,
Nedoživljen danima,
Nepopravljiv čarima,
Trikovima iz rukava.
Mnogo boli nemerljiv bol,
Nesaglediv srcima,
Nedodirljiv očima,
Samo prisutan tu, da ostane.
Mnogo boli, ali ti obećavam,
Gde god, kako god, šta god,
Bilo kad, bilo gde, koliko god da je potrebno...
Sve ću učiniti da uspomena večno živi,
Da vajam prstima tvojim,
Da govorim rečima našim,
I volim te srcem svojim.
MOJ BOG
Vajaš oblake u oblike naših sećanja sa Zemlje.
Jašeš dugom skupljajući palete boja veselim prstima
I slikaš nedovršene radove i skulpture pod nebom.
Piješ kišu i hraniš se pahuljama, umivaš se rosom,
Gledaš me kroz vetrove s juga i severa,
Ti, izvor mog mira i nemira.
Moj Bog.
ZVEZDANO NEBO
Zvezdano nebo na plafonu tvoje sobe,
U njega si se sakrio, znam.
U sve suvenire sa putovanja dalekih,
Slike na zidovima, u porodične fotografije.
U skulpture od kamena belog, onog najčvršćeg,
S kojim ja treba da spim.
Što si ih sam vajao rukama od snova i svile.
U mlečni put što si nacrtao na zidu,
U tople prevoje žena na vratima od kože,
Nedovršene, nesavršene, ko što sam ti bila i ja.
Oduvek i iznova.
U zvezdano nebo na plafonu tvoje sobe.
Argus Books Online Magazine
119