Egoista... Do?arao je svoj
svet u kojem ga ni maj?ini
krici iz logora nisu mogli
ubediti da je Jevrejin i da
dolaze i po njega... I
mene... Nedeljama me je
ube?ivao da nisam Jevrejka. Siroti Jozef, rob
jedne
tako
široke
zablude...
Maks, podigni me, dete.
želim još jednom da vidim
da li je uhvatio dobro
pokrete tanga koji smo nagi
igrali pred jutro u kome ?e
do?i po nas. Bila sam tako
mlada - nasmešila se starica
- naivna i gladna, ali puna
vere u hleb njegove ljubavi
i talenta. Nije me trebalo
slikati u telu geparda... Sad
bih bila bogata... Podigni
me, dete.
Maks
je
uspravio
staricu.O?ito je bulaznila,
ali nije smeo dozvoliti da
joj se nešto desi. Prodaja
mora i?i glatko. Julija je
prišla dovoljno blizu platnu
da u njemu proradi oprez.
- Ne boj se, Maks. Nikad
ti ne bih naudila nasmešila se starica.
Izjutra,
na dan
Jozefove smrti, ?itao mi je
Vergilijeve stihove i pri?ao
o padu imperija dok me je
ljubio. Nikad me niko nije
tako nežno ljubio... Hranio
me je krupnim zrnima
grož?a koje je nabavio tako
što je poznaniku sa crne
berze dao jednu sliku.
Voleo me je, iako je bio
gad. Ali je samo pri?ao dok
me je slikao. Mnogo je
pri?ao... Pesak iz sata na
sto?i?u je curio, a on je
umazan, bio je tako smotan, pri?ao i pri?ao...o odbrani krugova, o Akademiji,
se?ao se svega. želeo je da
upamtim sve njegove re?i. I
upamtila sam mu.
Starica je prišla opasno blizu slici.
- Maks, ti nisi upamtio svoju majku, zar ne?
- Ne. Umrla je na poro?aju.
- Zaista? - stari?ine o?i bljesnuše poput gepardovih o?njaka.
- Jozef je završio sliku na koje zrno peska pre nego što ?e agenti
Gestapoa do?i po njega. I mene. ?utao je pred njima, objašnjavaju?i
se umazanim rukama. Se?am se da je rekao da mu je drago što mu je
tvoj otac - starica posebno naglasi poslednje dve re?i - Maks senior,
ispunio želju i baš on došao po njega. Predao me je tvom ocu kao
stoku. Maks me je zaklju?ao u stanu zajedno sa ovom slikom. Gledala
sam je satima nemo dok se nije vratio. Bez Jozefa.
Starica pogleda u gepardove o?i i pljunu ih decenijama
skupljanom šlajmarom.
- To sam došla da kažem Jozefu. I da mu kažem da mu je sin isti
na njega.
Maks je vrisnuo videvši sluzavi trag na slici. Sekretarica je došla
po baka Juliju i pobegla sa njom od usplahirenih povika.
- Zbogom, mali Jozefe. Nadam se da ?eš prodati sve što se?a na
njega. Kao i on što je prodao sve - ?uo je Maks stari?in glas kroz
škripu odlaze?ih kolica.
Uzeo je krpu i pritisnuo na sluzavi trag. O?i geparda su modrele i
modrile. Bio je o?ajan. Dok nije video... Ispod prvobitne slike geparda širio se deo starije, strašnije slike.
Maks je grozni?avo uklanjao tragove boje gornjeg namaza celu
no?. Na kraju se odmaknuo i klonuo glavom. Nije mogao da gleda u "
Neukro?enog geparda ". Sa slike koja se skrivala ispod prvobitne
vrištalo je munkovski izduženo lice, sa logoraškim telom, ispod ?izme
voljenog firera. Pored su gorele baklje u rukama sitno naslikane jevrejske stoke, pale?i vatru koja se uvijala ka Hitleru, ?ine?i da mu tlo
pod ?izmama gori, obasjavaju?i mu lice tako da je zali?io na ?avola.
Maks je znao šta mu valja ?initi. Nadao se samo da niko nikad
ne?e otkriti šta bi moglo biti ispod slika koje je ve? prodao.
- Želeo si vatru, o?e. Po?ivaj u vatri devetog kruga pakla - rekao
je Maks pale?i platno.
Iz dimnjaka galerije je izbio gust klobuk dima. Smrad koji se širio
gradom je podse?ao na ljudski.
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
28