Miloš
Živanovi?
NEUKRO?ENI
GEPARD
Dela Jozefa K. su decenijama bila sklonjena od pogleda javnosti.
Kada je 1972, ?ovek za koga se sumnjalo da je i sam šurovao sa
nacistima, Maks Brod, pokušao organizovati izložbu u ?ast pokojnog
slikara, žene iz sinagoge su danima palile sve?e ispred galerije. Odavanje pošte jednom nesumnjivom talentu je moralo sa?ekati bolja
vremena.
Trideset godina kasnije, Brod Junior, pritisnut porezima za imanje svoga oca, odlu?io je okušati sre?u. Isplatilo se...
Slike mladih atleta, gimnastika predivnog Arijevskog uma, prodavale su se kao duše debelih Jevreja. Maks Brod Junior je blistao od
sre?e rukuju?i se sa svim tim kupcima koji su svoje identitete krili
iza tamnih nao?ara, šalova preko lica i advokata koje su izlagali suncu zbog ve?ne anemije prouzrokovane tamnim prostorima svojih života.
Ono što je bilo najbolje ?uvao je za kraj: sliku " Neukro?eni
gepard ", simbol ve?ne vere u nepobedivost Arijevskog duha. Jozef
K. ju je završio u danu svoje smrti, pre nego što ?e ga odvratne
savezni?ke svinje ubiti.
Maks je gledao sliku koju je ?uvao za poslednji dan izložbe, sliku
zbog koje su mu o?i bile pune suza, a vilica se tresla. Jozefov firer,
Maksov i tatin, naš firer, bio je najlepši. Dostojanstvenog lika, kao i
uvek, u fotelji, sa dlanovima koji se dodiruju tako nežno, a odlu?no,
zamišljen nad sudbinom sveta. Pored njegovih nogu sklup?ao se
gepard, pobe?en, ukro?en pred veli?inom neukro?enog firera.
Maks po?e pružati ruku od grudi ka neobi?no osvetljenom, gotovo
sveta?kom, licu životinje i ponavljati: “ Zig hajl