Laki se udubio u listanje knjiga, pa nije ?uo kada se paroh, malo kasnije, vratio sa kafom i vinom. Kad su nazdravili i otpili par gutljaja slatkog crnog vina i Luka se pridružio potrazi.
„Mogu?e je da ne?emo na?i sve podatke o kršten-jima i smrti, neko
možda nije kršten, ili je umro na dru-gom mestu,“ objašnjavao je paroh
Luka Jevremovi?. „Crkvene knjige od drugog svetskog rata na¬ovamo nisu obavezne, važe?e su mati?ne knjige koje vode mati?ari u državnoj upravi. A to je za ovu opštinu u Valjevu…“
Toliko smrti, pomislio je Laki par sati kasnije, dok je prelistavao,
valjda, desetu knjigu od po?etka potrage. Nisu našli ništa novo, poneki
podatak bi prepravljao, npr. da je Milutinov sin Velizar pokopan 1929.
godine, a ne dve godine ranije kako je mislio… Mrtvoro?eno Milutinovo
dete, koje je ubilo i svoju majku na poro?aju, nije bilo kršteno. Nije bilo
podatka ni o Jovanovoj smrti, jer je sahranjen u Beogradu… Ali, ni?eg nije bilo što bi mu pokazalo da ima još nekog iz njegove loze!
Ve? je hteo da se zahvali parohu i odustane, kad paroh Luka Jevremovi?, ?itaju?i nešto iz knjige, promrmlja: „…Zanimljivo…!“
Pruži Lakiju knjigu iz koje je ?itao.
„Ovo bi mogao da bude neki trag!“
Bio je to izvod iz krštenja izvesne Eleonore Da-vidovi?, 15. septembra
1965. godine. Godina njenog ro?enja je bila 1943.
„Nije mi jasno,“ re?e Laki parohu.
„Ova devojka krštena je u ovoj crkvi u svojoj dvadesetdrugoj godini
života. Nije to bilo neuobi?ajeno za ono vreme, mnogo ljudi nije dolazilo
u crkvu i nikada nisu kršteni. Upisani su samo u mati?ne knjige opštine
gde su ro?eni. Ova devojka je krštena u kasnijoj dobi života. Možda je
želela, ili je trebalo da se ven?a u crkvi. E sad, mogla je to da uradi u bilo kojoj crkvi, ali je izabrala da se krsti baš ovde, u Laki?ima, iako nije
odavde...“
„I šta…?,“ pitao je Laki, ne shvataju?i.
„Pogledaj ime njenog oca!“ Paroh kucne prstom ispod imena u knjizi,
smeškaju?i se.
Nije mogao da poveruje svojim o?ima. Bilo je upi-sano …Jovan Laki??!
Da li bi to mogao biti Jovan Laki?, njegov deda-stric, koji je streljan u
Beogradu 1943. godine? Ime njene majke je bilo …Gorica Davidovi?. Nosila je maj?ino prezime, prirodno, ako je ro?ena van¬bra?no, posle smrti
oca. Adresa stanovanja je bila...
Gledao je podatak o adresi tupo, ne progovaraju?i ni jednu re?. Ta
adresa mu je bila dobro poznata … zadnjih osamnaest godina!
Jer, to je bila adresa zgrade u Beogradu u kojoj je imao klub i na kojoj je stanovao!
I, što je sve objašnjavalo, bila je to i Milova adresa!
17.
Luka Jevremovi? nije hteo ni da ?uje Lakijeve razloge da ne ostane na
ru?ku, koji je popadija Slavka Jevremovi? za njih dvojicu pripremila.
Iako je Laki žurio da se vrati u Beograd, kr?anje njegovih creva, a bilo je
ve? ?etiri popodne, podsetilo ga je da ništa nije jeo još od ju?e u podne.
Slavka je bila vredna doma?ica, a uz to i dobra kuvarica, pa on zahvalno prionu na jelo. Kisela ?orba, podvarak, mlad sir, i proš¬logodišnja
dimnjena pršuta, tanko nase?ena, praznik za prazan stomak. Luka je
izneo još jednu litru istog onog vina, i oni zališe… Kad je Slavka iznela još
i vru?u gibanicu, Laki više nije mogao ni da zine, a kamoli da jede.
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
14