ije Stefanovi?, nije više me?u živima.
„Dobar dan,“ po?eo je Laki, „zovem se Aleksa Laki? i hteo bih da
vas zamolim za pomo?. Želeo bih da rekonstruišem svoje porodi?no
stablo, pa bi mi u tome pomoglo ako bi mi dozvolili uvid u knjige krštenih, ven?anih i umrlih za ovu parohiju.“
„Dobar dan, ja sam Luka Jevremovi?, ovdašnji paroh,“ predstavio
se ?ovek, pružaju?i Lakiju ruku. „…Kažete Laki?, hm, jedan vaš predak
pre više od sto trideset godina zadužio je ovu parohiju. Bio je glavni donator izgradnje ove crkve. Aran?el Laki?, još uvek ima svoju stolicu u
loži, na centralnom mestu… Nego, samo da uzmem klju¬?eve, oti?i
?emo do crkve da Vam pokažem knjige koje imamo.“
Na trenutak paroh se vratio u ku?u, ali je odmah izašao drže?i u
ruci svežanj klju?eva. Dok su išli prema ulazu u crkvu, Laki upita za
starog paroha Nikodija Stefanovi?a.
„Da, nije više na ovom svetu, upokojio se u leto 2000. godine. Imao
je osamdeset dve godine, od kojih je više od pedeset proveo na službi u
ovoj crkvi,“ pri?ao je Luka Jevremovi?. „Sad je sa svojom pastvom na
nebesima, slobodno mogu re?i, ve?om pastvom od one koja je ostala
meni. Po zadnjem popisu, u Laki?ima je ostalo manje od sto pedeset
duša, uglavnom starih osoba. I previše ima napuš¬tenih ku?a i imanja, a
u ovima gde još gori vatra u ognjištu, nema mladih. Pobegli su u grad za
boljim životom…“
U crkvi je vladao polumrak i prijatna hladovina. Paroh je poveo
Lakija u malu prostoriju, desno od oltara, gde je držao knjige.
Na¬meštaj su ?inili mali sto, dve stolice i orman sa spisima.
„Odakle da po?nemo? Ovde ?uvamo knjige od osve?enja crkve,
1884. godine. Imali smo sre?u, tri rata su prohujala, ali crkva nije dirnuta. Mnoge crkve po Srbiji imale su goru sudbinu. U njima je sva arhiva
spaljena a ?esto i one same. Mnogo crkava obnovljeno je u zadnjih
dvadeset godina, ali knjige nisu mogle biti rekonstruisane…“
Laki je izvadio iz džepa presavijen papir, i raširio ga. Na njemu je
bilo njegovo porodi?no stablo, po?ev od Aran?ela Laki?a, pa sve do
njega. Sam ga je bio napravio pre petnaest godina, posle tragi?nih
doga?aja u maj?inoj ku?i.
„Ovo je moje porodi?no stablo kakvim sam ga skicirao na osnovu
razgovora sa ljudima koji su poz-navali moje pretke. Me?utim, imam
razloga da sumnjam da ono nije potpuno, odnosno da postoji još neka
grana na ovom stablu. Želeo bih da pokušam, uz pomo? vaših knjiga, da
je prona?em i dodam, kako bih kompletirao stablo. Hm, kažete da imate
knige od 1884. godine. Ko je vodio knjige ranije, pre izgradnje crkve?“
„Valjevska eparhija, ali, bojim se, da knjige nisu sa?uvane, jer je
eparhija u dva navrata bila spaljena…,“ re?e paroh, razgledaju?i
porodi?no stablo Laki?a, koje mu je Laki pokazao.
Potom je paroh Luka Jevremovi? otvorio orman i izvukao tri debele
knjige tvrdih korica, požutelih od starosti.
„Pošto danas nemam velikih obaveza, bi?e mi drago da pomognem
u prelistavanju ovih knjiga… Po?e?emo od 1895. godine kada je kršten
Milutin Laki?, tvoj pradeda . Ovo je knjiga u koju se upisuju krštenja. U
ovoj drugoj upisivano je upokojenje, koliko vidim, isto ?emo po?eti od
1895. godine, tada je umro Aleksa Lakic, tvoj ?ukundeda… Sva ven?anja
u ovoj crkvi posle 1884. godine na?i ?emo u ovoj tre?oj knjizi… Ali,
pošto vidim da ?emo na ovom poslu ostati dobrih par sati, najpre, da
nam žena skuva po šoljicu kafe i da iznesem vino, da isperemo iz grla
ovu prašinu sa starih knjižurina…“, nasmeja se paroh i iza?e napolje.
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
13