marta meseca. Cve?e je
zašarenelo travnjake, iako
su vetrovi bili snažni i
hladni. Ispred lepih ku?ica
hrastove ulice, mirisale su
baštice. Sva dvorišta su bila
uredna, a rastinje negovano,
sva osim Vukovog. U
njegovom je još uvek trulilo
jesenje liš?e. Bašta se
zatravila, samo su ljubi?ice,
visibabe i žuti narcisi virili iz
trave. Vuka to nije
zanimalo, a ponajmanje su
ga zanimali ku?ni poslovi.
Prljavo posu?e od pre
desetak dana je zatrpalo
sudoperu. Svuda po kuhinji
je bilo prljavih ?aša, praznih
pivskih flaša, pepeljara
punih opušaka... Trpezarijski
sto je bio pretrpan. Tu su se
nalazili: suv hleb, star više
dana, pokvarena kuvana
šunka, prazne boce paradajz
soka, teglice od kompota,
prazne kutije keksa i mnogo
toga drugog. Prozori se nisu
otvarali po pola godine. U
kupatilu je vladao opšti
nered. Mnogo prljave ode?e
ležalo je razbacano posvuda
na podu. Vukova ode?a se
nalazila po kau?ima,
stolovima, foteljama i na
patosu. Mnogo papira je
odavno zatrpalo korpu za
otpatke. Tepisi se nikada
nisu ribali. Vukova sestra bi
ponekad svratila sa ?erkama
i mužem. Tada bi sve
uredila, oprala bratovu
ode?u i naspremala mnogo
kuvane hrane, ali ve?
nekoliko dana po njenom
odlasku, sve bi se vra?alo na
staro. Vuk nije sre?ivao
ku?u, nisu ga zanimali ku?ni
poslovi, Dugo je pisao i pušio
cigaretu za cigaretom. Vuk
je bio omiljeni pisac me?u
mladima i svi njegovi romani
su bili mnogo ?itani.
Omladinu su zanimali
neobi?ni doga?aji, osim toga Vuk je slao mnogo pozitivne energije
svojim ?itaocima. Kad bi ga srele na ulici, žene bi se raspitivale o
njegovom spisateljskom radu, dive?i mu se kao piscu. Vuk je bio ube?en
da mu se ni jedna devojka ne divi kao muškarcu.
Bio je visok metar i sedamdeset santimetara i imao jedva šezdeset
kilograma. Obrazi su mu bili upali, a nos nešto ve?i od prose?nog. O?i
krupne i upadljivo plave, isticale su mu se na licu. Svi su Vuka pamtili po
o?ima i prodornom pogledu. Kosa, duga, talasasta i plava, popadala mu
je preko vrata i ramena, spuštaju?i se na le?ima. Usne i osmeh su mu
bili veoma privla?ni. Umeo je da se smeje i bude jako zabavan. Znao je
mnoge šale i koristio pikantne fazone.
Svi koji su poznavali Vuka, tvrdili su da ima duga?ak i oštar jezik.
Nije umeo da ?uti, ponekad bi govorio što ne bi trebalo i mnogo je
psovao. Kad bi se Vuk razmahao jezikom, teško bi se zaustavljao.
Glumio je žestokog frajera, mada su svi znali da to nije.
Vukova duša je bila ogromna. Nije umeo da kaže ne?u, ne mogu i
nemam. Znao je i poslednji dinar da uzajmi i bez ru?ka ostane. Zato je
imao mnogo drugova ali malo iskrenih prijatelja. Ve?ina nazovi drugara
mu je bilo dužno i nisu se baš trudili da od toga nešto i vrate. Uostalom,
on nije ni tražio da mu se vra?a. Vuk nije bio materijalista, voleo je
drugarstvo. Za svakoga je imao re?i utehe. Nudio je svoju pomo? i
podršku.
Beskrajno je poštovao ženski deo društva. Imao je Vuk i mana: bio
je lenj, neuredan, trapav, ve?ito se sva?ao sa šefom na poslu. Nije
voleo terenski rad i ?esto se povre?ivao. Išao na živce svome šefu zbog
mnogo dana kojih provedenih na bolovanju. Trenutno mu je desna ruka
bila slomljena. Polomio ju je na poslednjem poslovnom zadatku.
Ortoped mu je sanirao povredu i ruku stavio u gips. Vuka nije zanimalo
šefovo mišljenje. Kad bi bio iskritikovan, hladno bi odbrusio: "Nosi se,
matori drkadžija". Uopšte se ne bi uznemiravao što je šef porumeneo od
srdžbe.
Pošto mu je ruka bila polomljena, Vuk nije mogao da piše. Ve? je
isplanirao šta ?e da uradi, jer bez pisanja nije mogao da živi. Traži?e od
komšija i prijatelja da mu ispri?aju neka svoja paranormalna iskustva.
Sakupi?e mnoštvo kra?ih storija i zamoli?e nekoga da ih zapiše, a kad
mu ortoped skine gips, Vuk ?e sve te pri?e prekucati. Novele ?e nazvati:
"Pri?e iz tame." Do pri?a ?e lako do?i, samo ?e mu trebati dobrovoljac
da ih zapiše. S obzirom da je svima pomagao, Vuk je o?ekivao da ?e mu
neko uzvratiti. Nadao se da ?e mu neko iz komšiluka pomo?i.
Prvo je zakucao na vrata susedne ku?e. Izašla je mlada žena. Kada
je videla Vuka, osmehnula se.
"U?i, Krsti?u." Odmah ga je uhvatila za ruku i odvela unutra.
"Majka, da vidiš ko nam je došao!"
"Ko, snajka?"
"Komšija Vuk."
"Brzo ga uved ?"????R&?????6?R?W?FR?gV?7R [?V?R&?7F???&?[?f?R?????R?w&???RV?WF&??R&?f? H???7B?&????????F?f???7fV?'f?6???7Rv6?W7F?GgV??RR6?????F??7R???V?R?gR????? H?R?&?6R6?f?????F???Z???6???R???&V'R?B?6??W6V6?????v??6WF??gR?? H???gR???R?6??R&???????7P???v?R6?&?F??gV?R?R&??? [????$???&?FR?F??????Wf??7R? H??gV?f?ƒ7'fV???6R?"????RFFR&V'R?gV??R?R??6???Wf??????&wW2&???2?????R?v???P??C???