Milonin otac je sad ve? bio sasvim budan i ?kiljio je u tamu pokušavaju?i da shvati šta se doga?a. Hokus
se u sebi molio svim poznatim bogovima da ne?e re?i nešto glupo ?ime bi upropastio njegov nastup.
Prvi crveni ?avolan je poslušao njegov savet i napravio malu vatricu u metalnoj posudi. Mali ?avolani su i
dalje pomno posmatrali gnoma kao da ?e svakog trenutka sko?iti na njega i proždrati ga.
– Ovo je neka vrsta prizivanja, zar ne? – re?e Hokus, pa napuni lulu sadržajem kesice.
Paze?i da ne nagazi nijednog pripadnika niže populacije, on pri?e prema crtežu na podu, zagleda se
zamišljeno pa uze jedan ugarak iz vatrice i njime krenu da potpaljuje lulu. Veliki crni krenu za njim.
– Dozvoljavate? – re?e uvla?e?i dim tako da ni prami?ak nije pobegao.
Crveni ga je i dalje gledao nepoverljivo. I to s pravom.
U deli?u trenutka, Hokus dunu puna plu?a mirišljavog dima crnom ?avolanu u lice, a zatim baci vre?icu u
vatru. Oblak sivog dima pokulja iz posude teraju?i sve prisutne ?avolane na trenutno povla?enje. Hokus
iskoristi to i zgrabi nož. Imao je još možda samo jedan trenutak, i iako je imao želju da zabije oštricu crnom
demonu u le?a, iskoristi ga pametnije i prese?e Milonove konopce. Kontrola nad obi?nim ?avo lanima koju su
imali crveni (ili crni?) je bila prekinuta i ovi su bežali na sve strane kao što su to i normalno radili. Hokus
oseti kako ga dva crvena ?avolana hvataju za noge i zaprepaš?eno uzdahnu kada je video da tre?i pravi
rukama pokrete za bacanje ?ini u njegovom pravcu. On hitro podiže široku oštricu noža ispred sebe da se
zaštiti. Crveni zrak zasija iz ?avolanovih prstiju i pogodi nož na šta ovaj postade tako vreo da ga Hokus uz
jauk ispusti.
U tom trenutku se Milonova teška stopa iz sve snage sru?i prvom crvenom na glavu, smrskavši je poput
džinovskog oraha. Starac zatim šutnu drugog iz sve snage u stomak tako da je sleteo licem u posudu s
plamenom. Sko?ivši iz mraka na grudi mu slete crni ?avolan takvom silinom da ga zanese unazad. Sik?u?i i
zamahuju?i kandžama pokušao je da mu se domogne nezašti?enog vrata. Me?utim Milon š?epa zver za vrat i
krenu da steže. Hokus je ?uo pucanje kostiju, ali nije video grozomornu scenu. Bio je zaokupljen tre?im
crvenim ?avolanom koji se spremao da iskoristi još jednu ?in na njega. Znaju?i da to ne sme da mu dozvoli,
istražitelj se baci na svog protivnika baš u trenutku kada su oko njega krenule da sevaju raznobojne varnice,
i obori ga nazad na crtež na podu...
Šta se ta?no desilo, Hokus nije znao ni tad a nije saznao ni nikada kasnije. Osetio je kao da tone kroz
toplu, crvenu vodu. Trenutak nakon toga, ležao je na podu tunela, izmožden i sa velikom ?vorugom na glavi
kojom je opravdao neobi?an ose?aj od malo?as. Ipak, od tog trenutka je godinama kasnije imao neobi?ne,
bizarne snove i više nikada nije gledao ?avolane istim o?ima.
Milon je pla?u?i i šmrk?u?i podizao Milonu sa drvene podloge, tapšao je blago po obrazima i šaputao –
Mila moja, mila moja, sve ?e biti dobro, bi?e sve dobro...
Videvši da je devojka živa, Hokus se uspravi u sede?i položaj. Spazi svoju lulu na podu nedaleko od sebe i
požele da nije u njoj zapalio onaj odvratan ?aj.
Otac i ?erka nestadoše u mraku a on ustade i provršlja po tunelu u potrazi za bilo ?im vrednim. Kada to
nije urodilo plodom, krenu da se?e uši i stopala sa mrtvih crvenih ?avolana.
Telo tre?eg ?avolana nikad nije našao.
Hokus se nije uselio u podrum u Kazandžijskoj ulici, niti je više ikad svojevoljno prošao kroz nju. Umesto
toga, našao je neki užasan, raspadnut stan u lošijem delu Mra?ne ?etvrti koji mu je još dugo potom služio
kao dom. Kao što je debeli rekao, uši crvenih ?avolana su bile na ceni, dobio je znatnu sumu kod lokalnog
preprodavca ezoteri?ne robe i popio je u rekordnom vremenu. Ali koliko god da je pio, crveni, grozni?avi
snovi su se uvek ponovo vra?ali.
Zelenaš je posmatrao kako sunce polako zalazi kroz izbledeli prozorski okvir. Bio je vidno uznemiren.
Zašto je ovo moralo da se desi? Morao je da ubije gnoma, ili da ga makar malo udesi. Nije smeo da ga pusti
da tek tako zavitlava lopovsku gildu. Ipak su oni imali odre?enu reputaciju. A šta onda? Da li ?e neko do?i da
im se sveti? Da li ?e to zna?iti rat? Da li više nikada ne?e videti zlatnik, kako stari ljudi pri?aju?
Sa poslednjim zlatnim zrakom kroz vrata u?e niska, pogurena figura, nose?i sa sobom smrad jeftinog
pi?a. Dogega se do njegovog stola, spusti vre?icu, pa ga pozdravi nemo podizanjem neverovatno ofucanog
šešira i krenu nazad.
Krupni ?ovek se nasmeja – Znaš šta, gnome?
Pijanac zastade.
– Moram da priznam, imaš srca.
Hokus se samo nasmeja kroz nos i u tišini napusti prostoriju.
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
86