– Gospodine Milone, bojim se da straža ne?e sti?i na vreme. Moramo da delamo hitno. Potrebno mi je
vaše poznavanje ove ku?e, ta?nije podruma.
?ovek je rastrojeno okretao glavu ?as ka ulici ?as ka podrumu, kao da želi da po?e u dva pravca
istovremeno.
– Ona je u podrumu? Milona?! Milona! Ko je drži dole? Zva?u stražu!
Hokusu je razmišljao kako da kaže ?oveku Vašu ?erku su oteli ?avolani, a da ne zvu?i kao potpuni ludak.
Nije došao ni do kakve ideje.
– Gospodine Drat, molim vas, imam razloga da verujem da je vaša ?erka zato?ena i da je trenutno u
opasnosti. Molim vas za pomo?, makar na trenutak, a posle možete zvati stražu ako želite.
– Ajde, ali ti ideš prvi, ispred mene!
Hokus hitro podiže šešir pa utr?a u vinski podrum.
Sem blagog mirisa ?avolana koji je lebdeo u ustajalom vazduhu, u mra?noj prostoriji nije bilo ni?eg
sumnjivog. Ipak, Hokusov istražiteljski instinkt mu je govorio da devojka mora biti negde u blizini. U
normalnoj situaciji Hokusu ne bi bila potrebna star?eva pomo?. Koliko god da je bilo ?avolana i kakve god
trikove da su koristili nisu mogli da odvuku odraslu ženu, a da ne ostave mnoštvo tragova. Ali imao je
premalo svetlosti i vremena da bi se igrao „prati tragove“.
– Pa, ovde nema nikog...
– Gospodine, da li ovaj podrum ima kanalizacionu rešetku?
Poluotvorenih usta brkajlija odgovori – Kanalizaciju? Nema, ja sam to zagradio. Šta se ovde dešava?
Kakva sad kanalizacija?
– Gde ste zagradili?
– Evo ovde, stavio sam ovo bure od dvesta kamena.
Bez oklevanja, Hokus kucnu lagano drvenu ba?vu pa krenu da je gura.
– Mala pomo?? – procedi kroz zube gnom.
– Ne mož’ to nas dvojica da pomerimo, teško je to. – re?e ?ovek, ali ipak upre ramenom i gotovo komi?no
se prevrnu zajedno sa o?igledno ispražnjenim buretom.
Na zidu je, na sred ocrtanog kruga i skroz uz pod zjapila tamna rupa. Rešetke koje su virile iz kamena su
bile razjedene ne?im tako da su podse?ale na šiljaste kvarne zube. Nije bilo sumnje da su ova mra?na usta
progutala Milonu Drat: na jednom od „zuba“ visio je komadi? svetloplavog platna.
To je bilo dovoljno da se Milonin otac oslobodi sumnji prema Hokusu i shvati situaciju.
Padnuvši na kolena on uze komad platna pa u ?udu pogleda u kanalizacioni otvor.
– Gos’n Hokuse, ko je oteo Milonu?
Istražitelj nategnu strelicu na ru?ni samostrel:
– To planiram sada da otkrijem. Vi možete i?i po stražu.
– Ne pada mi na pamet! Idem i ja s vama!
– Da li imate kakvo oružje?
?ovek se okrenu levo-desno pa re?e – Idem gore po nož.
– Donesite i lampu.
?ovek klimnu glavom pa otr?a kroz vrata, a istražitelj uze da pretura po džepovima i priprema opremu
za predstoje?i zadatak.
– Ja ?u i?i prvi jer vidim kudikamo bolje u mraku, ako dozvolite.
Starac steže oštricu i nemim gestom potvrdi Hokusov predlog.
Kanalizacioni otvor je bio visok skoro tri stope i gnom je uz blago povijanje glave mogao slobodno da
kora?a njime. Milon je nasuprot s mukom puzao ?etvoronoške, a njegova trbušina je zauzimala svaki prst
tunela. Istražitelj je znao da je pogrešio što ga je poveo: pravio je previše buke, a i njegov fenjer, iako
podešen da baca samo plami?ak, blještao je poput svetionika u o?ima stvorenja naviknutih na tamu. Ali nije
mogao da spre?i oca da uradi sve što je u njegovoj mo?i da spase ?erku.
I pored ošte?enog njuha, Hokus je osetio miris gasa na vreme. Zadržavši dah, okrenuo se i potr?ao u
suprotnom pravcu samo da bi se sudario sa puze?im ?ovekom koji mu je blokirao odstupnicu. Nije stigao ni
da otvori usta, a Milonin otac se sru?i na njega uz hroptaju?e hrkanje. Ubrzo posle i on sam izgubi svest.
Sanjao je da je vezan, a da se nad njim ljulja ogromno klatno sa oštricom nalik na sekiru. Svakim
zamahom je pravilo užasnu buku i spuštalo se prete?i sve bliže i bliže. Kada se probudio, video je da jeste
vezan, samo u uspravnom položaju, i to za metalnu cev koja je išla duž zida. Klatna nije bilo, a buka je
dopirala od debelog starca koji je, tako?e vezan, glasno hrkao. Miris mu je govorio da je u kanalizaciji, a
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
84