Hokus izdahnu zamišljeno. Bilo je vreme da krene. Stan u Kazandžijskoj ulici bi trebalo da je useljiv do
sad. Reši da maksimalno iskoristi svoje okruženje dok je još tu.
– A je l’ zna neko od vas, slu?ajno, gde bi neko mogao da na?e sveže ljudske delove tela?
– O’š ti nabavim? – prošapta lik u kapulja?i.
– Ne ne, više me onako interesuje. Radi opklade, recimo.
Mladi? izgubi interesovanje, ali mu ipak odgovori, doduše sa znatno manje entuzijazma. – Ako su ti
potrebni baš sveži... to je malo teže, mada izvodljivo. Ali ve?ina nabavlja organe sa javnih pogubljenja.
Hokus na?ulji uši.
Bucko nastavi umesto mladi?a. – Samo tu pogubljuju samo najgori šljam Košnice: silovatelji, ubice,
ludaci. Nisu ti ti organi dobri, ne valja da ih presadiš na ?oveka. Jedan ?ovek iz mog sela je otkupljivao
lešine da ’rani svinje. Na kraj jedna svinja poludela i ugrizla ga za nogu, zamalo da ga ubije.
– Kod vas u selu uvek nešto veselo, zar ne? – upita Hokus kupe?i svoje stvari.
– Jabukovce – najja?i smo!
Patulj?ica je i dalje nemo oštrila svoju sekiru kada je izašao na blještavo jutarnje sunce.
Tap, tap, tap. Hokusove pesnice po drvetu odjekivalo je avetinjski i malo preglasno u pustim jutarnjim
?asovima Kazandžijske ulice, a još glasnije u njegovoj mamurlukom ispražnjenoj glavi. Kada ni posle šestog
kucanja niko ne odgovori, istražitelj se maši za bravu radoznalo. Vrata nisu bila zaklju?ana. On ih pažljivo
otškrinu pa pozva – Gospo Milona?
Odgovori mu samo tišina. Hokusa preplavi loš ose?aj.
Rešio je da u?e.
Salon je bio prazan, a tišina u njemu savršena. Na podu dnevne sobe ležalo je nešto što je Hokusu na prvi
pogled izgledalo kao nehajno odba?en grimizni plašt sa krznenim porubom. Pre nego što mu bakarni miris
dodirnu nozdrve, on shvati da je to lešina psa sjajne dlake koji je ležao u lokvi poluskorene krvi. Paze?i da
ne ugazi u nju Hokus hitro pretraži ostale sobe. Milone nigde nije bilo. Zlatni sve?njaci su i dalje stajali na
neukusno raspore?enim pozicijama što je zna?ilo da stan nije oplja?kan, a sem nenameštenog kreveta stan
je delovao prili?no uredno, što je ukazivalo na to da se u njemu nije odigrala borba.
Iako se svim naporima borio da potisne iracionalne misli, istražitelju su u glavi neprestano iskakali
?avolani. Ne mogavši više da izdrži, on istr?a napolje i krenu ka podrumu.
Stan u podrumu je bio potpuno ispražnjen i o?iš?en, a njegova vrata i &???&? Z?&???Gf?&V????@?If????R?7F?6??G&r?&?6?????R????wV&??&?F?R6??&??&????6?,HvWF??B????R?R&??????G&v????&V?R??B?7FFRR?F??[??R7FWV??ZF??v?VB?R?F?WF?7W6VF???g&F????'&f?R&??&?7F?7F&F??F?R?RG&V&??7fVv?V?????G&V?WF?F?R?&??R?R7Gf&??FV??f???R??F?R?VFf???&??V?????f??6???G'V??R&??v?F?f?GW??f\Hv??B7W6VF??r7F??&???R?7V??V?&VF?f??'W&F???&VB???p??&?6f?????W2?6WF??6?& Z??G&r If???6??rf????????R&?????w\HvRF?R?&?2F??????@?7W6VF??rV??????&\Z?F?7G& [????\IWF??? H???R???& H??V?WG&&V?Rvv?6???W??R???R?P?F??&???F??v???( 2??????????Gf?&???6??v?2?R&???VG6????R&?F?7F&??V??\Z?&7R????W2? H?V??\Z???( 2????FWFR??????WF6?F?&V??F???\H?f ZV???g&F??RF??f??'\ZWf?6?????????????????W2?G,H???B?V???6R7VF&?6?'W???'&?F?? H??fV????????RG,H??R7W&?F???&f7R?&P??Vv? ZF??R7F?v?F&?v?f?&??f?v?w&&??&WfW&R??F?[?R?B?V??R??( 2??6?F?? ZF6?W&F??6????????????vFR??RFWFS??&?&\Hv?6R?f?GV????W2?R?Fv?f?&?( 2v?7?F??R????6???????W2???Fƒ&?7FR?R7W7F?ƒ'f???????f3????W&V?? H??fV?v7W7F???V??R??( 2F??R?????6????W2???gVB??7G& [??FV??7F?"?&??FV?f ZR HvW&?R??V??g&V?V?Ff??&? Z??f??ƒ? Z??6RF?R??R?Wf?????????&??f2????Hr?????????F26R??H???V?fF??v?gR?&V?RF?&???????v?????( 2?FV??7G& [?R?( 2v?7?F??R????( 2??????&wW2&???2?????R?v???P???0??