Tek sad, sa ove distance, vidim da si uvek imala sliku odvojenih budu?nosti. Opet se ispostavila razlika
shvatanja izme?u žrtve i posve?enosti. Doživljavanje žrtve ra?a ose?aj ozloje?enosti i uskra?enosti –
posve?enost ljubavi ne zna za uslovljavanja. Ti si žrtvovala, ja se posvetio. Ti svesno otkinula godinu od
životnog plana, ja nesvesno planirao život uz tebe.
Nalazi mog srca su u mojim rukama pisani tvojom:
„Mitralni kuspisi normalnog izgleda i pokretljivosti. Leva pretkomora je normalne veli?ine. LK normalne
veli?ine, bez ispada u kinetici zidova, o?uvane sistolne funkcije. Ao u korenu normalne veli?ine. Ao valvula
je trolisna, kuspisi normalni, o?uvane separacije i koaptacije. Desne sr?ane šupljine su normalne. Perikard
izgleda hiperehogeno.“
Možeš li ti videti svoje srce? Ima li ono EHO prošlosti? Po?iva li na nekom nasle?u?
+++
Srce moje neuništivo do samog kraja, igramo ulogu života u dva ?ina – ili smo sami, ili suvišni. Kad se
kona?no bude spustila zavesa ne?e biti nikoga da nam aplaudira, ali nadam se ni da zviždi.
U OVOJ PRI?I SPAVAŠ
„Jer ja sam onaj koji sanja i zato ne?u da te budim”
U mojoj pri?i spavaš. Gledam te slovima uz osmeh prepolovljen kažiprstom da te ne probudim. Uz uzglavlje ti stavljam stru?ak poljskog cve?a. U bilju je obilje, u tebi izobilje svega što mi nedostaje.
Volim te kao nekad, ose?am se kao nikad...
U zbilji, došao sam samo zbog tebe, mu?e?i majku sa po?etnih 4,250kg, ali ljudi su ve? izmislili deceniju
i par stotina kilometara da nas razdvoje. Izmislili daljine i na?in da ne znamo jedno za drugo,(a par puta
sam lumpovao u tvom gradu možda baš gledaju?i devoj?e sa zembiljem kako prolazi), izmislili zlo da odeš
još dalje i pri?aš tu?im jezikom u zemlji koja komarce nema.
Šetaš svetom I gde god staneš sunce
mi sija. Ja sam ostao u mestu i svijao
gnezdo od slamki spasa. Ovde su zaseli
niski, obli oblaci, pa se piscu ?ini da mu
se desetine u ?u?nju zategnutih guzica
trte nad mu?aljivim I uzaludnim trudom.
Ali ne odustajem. Probudi?u te u drugoj pri?i ?im budem stvorio uslove za nju.
U to ime zavrteo sam globus i ciljam
prstom gradi? u francuskoj provinciji.
Poletno, kao što pišem, rušim sve zidove
koji nas mogu pregraditi. Mislima nam
zidam novu ku?u i, predomislio sam se,
ne prodavnicu klavira, nego kafebiblioteku. Sadim vrt za tvoje poglede,
travu za tvoje stope, usvajam od vu?ice
štene za tvoje krilo…
U toj pri?i ?u te probuditi. I nasmejati
se glasno. Voleti te kao nikad, a ti kako
ho?eš.
Za sada, gledam te slovima uz osmeh
prepolovljen kažiprstom.
L ????????????????? ?????-????)????????????????????????????)???? ?????=????????5??????((??((0