SAM SVOJ SIRANO
Trgla se kao oparena, jednom rukom zarotirala monitor ka uglu iz koga nisam mogao da vidim ekran, pa
kad je shvatila da sam ja re?e sa olakšanjem:
-Idi bre, što me uplaši, mislila sam da je šef… sedi tamo, eno ti kafa.
-Pa ti si mene zvala i došao sam odmah. Ne znam šta bih trebao još da uradim da mi se nadaš. ?ime to
potkradaš loše pla?eno radno vreme?
-E zato sam te zvala. Obe?aj da ne?eš da mi se smeješ. Baš sam našla od koga to da tražim…
-Nikad se ne zezam kad su ozbiljne stvari u pitanju.
-Ma znam, zato sam i rešila tebi da se poverim, boljeg nemam, a ne mogu da ?utim – re?e i zasmeja se.
-Sad si me utešila, haha… da ?ujem strašnu tajnu.
-Mislim da se zaljubljujem, i to na nevi?eno, ne znam ?oveka, a skroz me sludeo… Slu?ajno sam,
tragaju?i za nekim podacima za predstoje?u prezentaciju, na netu naletela na neki blog i ceo vikend provela
bukvalno gutaju?i tekstove. Tip je sjajan, oli?enje muškarca koga sam oduvek sanjala: inteligentan,
maštovit, duhovit, ose?ajan – ma sve u jednom… Evo, da ti ilustrujem, ?uj na primer pri?u koju sam ?itala
upravo kad si naišao:
SLU?AJNOSTI
Jednog oktobarskog dana 196neke. godine, omali pro?elavi ?ovek užurbano se probijao kroz masu prolaznika. Delovao je komi?no pokušavaju?i da pravi duže korake no što su dozvoljavale njegove kratke noge.
Mala ležernost u proceni vremena i „?ašica više“ dovele su u pitanje vezu sa jednom ženom. Pogledao je
?asovnik sa izrazom užasa i ubrzao korak. Nekoliko blokova dalje, uzrok njegove uznemirenosti, tako?e je
nervozno pogledao ?asovnik. Proklinjala je svoju naivnost. U trenutku kada je napravila neodlu?an korak ka
samo?i, kraji?kom oka, primetila je mladog, pro?elavog ?oveka koji se tr?e?i sudarao sa ljudima.
?udni su lavirinti ljudske sudbine. Dokle dosežu prirodni zakoni, a kada nastupaju nepoznate sile? Šta bi
se dogodilo da je ?ovek bio trenutak neodgovorniji, a žena taj isti trenutak odlu?nija? Verovatno bi se izgubili u ljudskom mravinjaku. A ja? Da li bih bio posledica nekog drugog parenja? Da li bih bio kakav sam sada
ili u nekom drugom obliku? Možda i ne bih postojao.
Sve stvari sudbonosnog karaktera su sprega slu?ajnosti. Znam kako sam postao, ali kako ?u umreti? Možda
se ve? priprema zbir slu?ajnosti potreban za moju smrt. Možda se u Esenu pravi metak koji ?e mi neki
raspojasani terorista prosvirati kroz glavu. Možda cipele (koje planiram da kupim), imaju dovoljno glatke
?onove da završim u dnu stepeništa sa prelomljenom ki?mom. Možda ova žena (koja mi se smeši),ima
ljubomornog muža koji ?e me zadaviti spašavaju?i ?ast. Možda ?e biti tako, ali ?u joj pri?i i zgaziti
slu?ajnost na kurje oko.
?itala je polako i sa puno ose?anja, a ja sam sa svakom novom re?i ose?ao kako mi atrofira po jedan
miši?. Prvo sam pomislio da je nekako saznala, ali setio sam se da o blogu baš nikom nisam pri?ao. Da li je
povezivanjem nekih podataka iz tekstova mogla naslutiti? Ne – pogledao sam je krišom i video da nema ni
traga provokaciji. Bila je duboko koncentrisana na tekst, nije skidala pogled sa ekrana.
- Šta kažeš, zar nije genijalan? I sve su mu stvari takve, izvrsne – re?e oduševljeno pošto je pro?itala
pri?u.
- Jeste, ali zaljubljuješ se u iluziju a ne u stvarnog ?oveka – uspeo sam da izmucam nekim tu?im glasom.
- Ne, ne, grešiš! Zaljubila sam se u ?oveka, a iluzije u kojima živimo upravo banalizuju ose?anja. Zar neka kvrga na nosu, klempave uši mogu da mi pomute ose?anje? Razlika u godinama? Zar ?e socijalne razlike
to da sruše? Pa jebeš takav život ako su takva shvatanja reperi. Mislila sam da ti to možeš da shvatiš i
osetiš…
Potpuno oduzet, sedeo sam na stolici i fiksirao neku mrlju na tepisonu. Plašio sam se da dignem pogled
strahuju?i da bi u njemu mogla prepoznati oko sa ekrana. Drhtao sam tako da se nisam usudio da se mašim
šoljice s kafom.
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
41