Idu?e jutro zate?e ga
samog u postelji. Neko
vreme ju je ?ekao, pa ustao.
No, zalud je Danicu tražio.
Lunjao je po dvorištu, zalazio u šumu, dozivao je, ali
ona je iš?ezla kao da je nije
ni bilo. Seo je za sto u poznatoj, pa ipak druga?ijoj
kolibi. Kao da ju je Dani?in
boravak u?inio pustom i
stranom.
I tako je prošao dan.
***
U nedeljama koje su
usledile krov je iskrpio, zidove oblepio, dovukao drva iz
šume i u lov išao. Brašna i vina iz sela je doterao i meso
od uranka do mraka solio.
Zima se bližila. Da li je iz
nužde poslove obavljao, ili
ih je smišljao samo da bi
Danicu iz misli prognao, ni
sam nije umeo da objasni.
Tek kad prve pahulje
zaplesaše
nad
kolibom,
Vukota se smirio.
Te godine zima je bila
surova. Putevi behu zavejani, drvo je od mraza pucalo,
a kurjaci, koji su Vukotu
najve?ma
uznemiravali,
urlali su u vedrim no?ima.
Pre?esto su podno kolibe
balavili i no?ima je njihove
meke korake po škripavom
snegu osluškivao. Daleko bilo
da mu je srce od straha brže
udaralo, jer sviknut je Vukota na šumu bio. No otkad je
Danica nestala, sa tim je
zverima neku jezivu bliskost
ose?ao.
Ponekad bi se iskrao u
ledenu no? i pogledom ih
tražio, ali sve što je ?uo bili
su šumovi njihovog udaljavanja i tek bi ponekad ugle-
dao neko tamno obli?je u daljini.
Bili su oko njega, pa ipak strani i nedohvatni.
Kao i Danica.
***
Koliko god zime trajale i kako god da su teške, prole?e uvek do?e. A
prole?e je te godine loše po?elo. Tek što su snegovi okopneli i drve?e
po?elo da pupi, vojska je stigla u Travuniju. Kneževa bra?a stigoše da
osvete Gojislava i povrate vlast. Iako je zaliha nestalo i kiše prestale,
Vukota se nije iz kolibe micao. Ose?ao je strah koji je šumu prožimao.
Tek kad je šuma propevala, a potere se stišale, odvažio se da si?e do
sela.
Sve je oživelo i nanovo se ra?alo oko njega, tek su ponegde ostaci
pokolja i sukoba podse?ali na nedavni užas. Vukota se trudio da odvrati
pogled i ne misli na ludilo kojem vodi ljudsko delanje. Šumi je verovao,
ljudima mnogo manje.
Što se više selu bližio, sve je ?eš?e vojsku sretao. Malo su pažnje oni
na njega obra?ali. Najverovatnije im nije delovao kao pretnja. Prošavši
kraj ?utljivih stražara i zašavši me?u ku?e, osetio je teskobu, kao i svaki
put kad bi zašao u ulice ome?ene ku?ama koje su ga pritiskale poput
ograda kaveza. Nikad nije voleo da zalazi u naselja, ?ak su mu i zveri
bile bliže od ljudi sabijenih na tako malom prostoru. Iako su ulice bile
puste, ose?ao je mnoštvo ljudi oko sebe. Preletanja skrivenih o?iju delovala su na Vukotu kao povrede od noža, jer pogledi koji su ga probadali budili su samo jedan ose?aj. Strah! Sve je bilo prepuno straha. Na trenutak je pomislio da se vrati neobavljena posla, ali ve? je bio tu i time
bi u najmanju ruku na sebe skrenuo pažnju stražara.
Nastavio je ka pijaci, ali tek tamo je sve bilo naopako. U samom
centru, namesto trgovaca, nalazilo se ?etvorica golih muškaraca koji su,
zapomažu?i, visili naglava?ke razapeti o direke. Oko ?etvrtog, koji je
vrištao kao curica, poslovao je dežmekasti ?ovek u kožn ???V6V????F???V??6R? [???V?&??R7R6?R [???R??'ff??W6??F???R?R??[?f?6???WB?'?'WF??R?gV??F?R??v IV?&???&???7F?&?VFWF???v?VF?????W?V????&?GR????VF??????F Z?F?R?&VB?H??R??&???f?6??F??&????????F?G'Vv H??????6?F?7Fb?R&?7F?Rv??ƒ?WBG&wV?????R??v?VB??H????R?R [?V?V?F?&?&f?&?7F?R7R?'f?[?VF???F?f?R??F??67&6R?R6R7FFR?F??F???H?V??Rw'V&?F6R&?&???&?????W?V?????ZGf??G'VF\Hv?6RF?R?7W7F?F??7R??f?F??G&V?WF??6RV???W??????V??v?VGR??7FFR?R?6??F?R??6\Hv?7F???????&\ZR??& H?V???F?RF???R&?wWF?????\Z??Rv???R ZF?6P??Wf????&??6?W7?&f???R?R?&VF?f??R?????????v?VB???V????R?????FF??6?6\Hv??Vv?f?&?7W7Gf??W?&??6R&?&???F7F?v?RF???R???F??B?Rf\Hrv?F?f?7F?v????wV&??R??f?F?VF??7Ff???F???Rf?ZR?R&????7FFR6R?7g'FF????Z??\Hv?F?P???ZRW?F???W7F??ƒ?R&???F???&VF?'&??R???f??? H???G&r????[?F7Rv6\Hv??&Wf&?????[?F?R7f??R [?V?R67Gf&??Z HwP???\Z????[?F?ƒ?\ZF?R??V?R?R????FF??R?7F???F??6?P?&??F?????6???RFWFR????&wW2&???2?????R?v???P??#P???