Хоћемо ли ми вечито овде остати и радити од јутра до мрака , па опет бити и гладни и жедни , и голи и боси ?... Морамо поћи и потражити бољу , плоднију земљу , где ће нам се мучан труд награђивати богатим плодом .
- Да пођемо , одмах да пођемо , јер се овде живети не може ! - зашушта шапат , и маса пође некуд не мислећи куда .
- Станите , браћо , куда ћете ? - и опет ће онај први говорник . - Морамо ићи , али се тако не може . Ми морамо знати куда идемо , иначе можемо пропасти горе место да се спасемо . Ја предлажем да изаберемо вођу , кога сви морамо слушати и који ће нас водити правим , најбољим и најпречим путем .
- Да изаберемо , одмах да изаберемо !... - чу се са свију страна .
Сад тек настаде препирка , прави хаос . Сваки говори и нико никог нити слуша , нити може чути . Затим се почеше одвајати у групице ; свака шушка нешто за се , па и групице прскоше и узеше се за руке све два и два , те један другом говори и доказује , вуче један другог за рукаве и меће руку на уста . Опет се састану сви , и опет сви говоре .
- Браћо ! - истаче се одједном један јачи глас и надмаши остале промукле , тупе гласове . - Ми овако не можемо ништа учинити . Сви говоримо , и нико никог не слуша . Бирамо вођу ! Па кога би то између нас и могли изабрати ? Ко је између нас путовао да зна путове ? Ми се сви добро знамо , и ја први се не бих смео са својом децом поверити ниједноме овде на овом збору . Него кажите ви мени који познаје онога путника тамо што још од јутрос седи у хладу крај пута ?
Настаде тишина , сви се окретоше непознатоме и узеше га мерити од главе до пете .
Човек онај средњих година , мрка лица које се готово и не види од дуге косе и браде , седи , ћути као и дотле и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи .
- Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком . Ухватили се за руке и иду улицом . Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село , а овај сам остао .