Као што најбољи песник на свету не може написати сто савршених песама , логично је да ни афористичар не може у континуитету изумити сто врхунских афоризама . Тодоров демантује ово мишљење и у пракси показује да је све могуће , само што он барата са цифром од хиљаду добрих , па и предобрих афоризама , што је доиста равно чуду . Читалац , ма ко то био , нарочито онај који је љубитељ афоризма и афористике , може само уживати у овој “ гозби ” коју нам дарује афористичар Тодоров . Нема сладокусца који неће уживати у овим несвакидашњим сатиричним жаокама , у префињеном хумору , ослобођеном колоквијалних фраза и доскочића ( у шта се у новије време претвара афоризам ) у савршеној структури и композиције , разнородности тема и идеја , у непоновљивој домишљатости , и на крају у много чему , што би можда овај запис чинило претерано сладуњавим , да заправо није реч о нашој опорој стварности , о горчини , која се и кроз афоризам Милана Тодорова исказује на много начина . И овде нам се јасно потврђује оно неписано правило афористике , да афористичар увек мора да види оно невидљиво , да успева се наруга сваком облику простоте и примитивизма , да се подсмехне сваком прибежишту кича и неукуса . И да аутор не “ повилени ” од претеране хвале ове књиге , ево и једне замерке упућене њему лично , а не садржају књиге . Наиме . права је штета што се аутор није мало више потрудио да и књизи удели наслов који би се памтио . Овако , насловна формулација књиге , као језичка домишљатост и доскочића , није најсрећније изведена . Свесни морамо бити тога да није исто “ поклонити се ” или “ покорити се ”, што би у самом афоризму имало и утемељење и разумевање . Овако , једна одлична књига је обележена недостатком доброг наслова . Свакако да овај , можда и несвесни пропуст аутора , не може умањити вредност и лепоту целокупног садржаја саме књиге . Треба упутити честитке и похвале “ Биндеру ,” вредном и једном од ретких издавача афористике , јер је објављивањем ове књиге , овај издавач пре свега задужио целокупну афористику .
5