Како , то нико жив не зна , али се причало да су му професори слали оцјене кући из самилости кад су видјели да је тешко оболио и да никако не долази у школу . Злобници су причали да је Рудоњин тајо , када би долазио по оцјене , увијек вукао са собом пуну торбу мезетлука , али наравно , то није било тачно , јер би то била корупција , а корупција је неморална за поштене и моралне педагоге … После завршене школе једно девет година је тражио посао , али сваки пут кад би га требали примити на неки од послова , он би добио високу температуру , срце би му почело да ради аритмично и завршио би у болници . Кроз бунило би , несвјесно , пипао сестре по гузовима док би се провлачиле уским пролазом између кревета . Војску није служио , јер је донио здравствени картон са осамдесет хиљада страница , треснуо га пред комисију и рекао : - Ја умирем , и последња жеља ми је да не идем у војску . Комисија га је набила ногом директно у хемароиде и избрисала са списка регрута као неурачунљивог , а само ту болест Рудоња још увијек није имао у свом богатом картону . Ваљда су ови војни љекари били бољи дијагнностичари од цивилних доктора , па су му придодали још једну дијагнозу . Придодали су му још и мале жуте пилуле за лилуле , тако да је комплетирао колекцију лијекова у свим бојама и нијансама … И тако , ближио се његов тридесет пети рођендан , а он је и даље јео хљеб свој насушни на бабовим јаслама , и то јео машала , што би неки рекли . Вагао је преко ,, стоје ” за своју висину од ,, мало више од метар и жилет ”, што је била још једна болест која га је сатирала . А онда једног дана иза недјеље бабо је ,, прдекнуо ”. Гицнуо се двапут ногама , поприлично јако , тако да су му ципеле одлетиле с нога право кроз прозор у двориште ; заборавио да удахне зрак , и отишао а да ни здраво није рекао . Рудоња се од туге разболио , и није ни на сахрану могао отићи . Злобне комшије су касније причале да је Рудоња попио двије жуте и три мале , и двије црвене пилуле , смотао три комада неке травуљине која није нимало личила на дуван , а лијепо је мирисала , попушио све три дубоко увлачећи дим у ,, болесна плућа ” и у дeлиријуму преспавао тајину сахрану .
47