Наравно да то није било тачно , јер је само његово тијело било успавано и хркало под јорганом , док је његов дух лебдио изнад очевог ковчега док су га трпали у раскаљану иловачу … Јебем га , ако ово није ренесансно-пјеснички речено . Иза оца је остала богата заоставштина : Двије шунке , плетара ракије и болесна Рудоњина мајка . Рудоња је полако ,, ђељо ” шункице и пијуцко ракијицу , кад одједном , десетак дана пошто се тајо преселио на ахирет иако није био муслиман , спозна да је и мајка одлучила да оде за њим . Рудоња се одмах наљути и помисли : - Који им је курац , што тако брзо ,, хаврекнуше ”? Па није фер … Ко ће се бринути сад о мени овако сјебаном и болесном , а јако ми је тридесет и пет … Комшије и малобројна родбина скупише нешто пара , те Рудоњину мајку сутрадан поподне пристојно покрише са два кубика иловаче . Направише и нешто ручка , попише по коју за покој душе , замало не запјеваше а да нису још ни изашли из мејтове куће , онако припити , сјетише се својих жена и одоше се мандарити са њима . Рудоња није присуствовао овом свечаном чину полагања камена темељца из сличних разлога као и када му је тајо отишао ... И тако , Рудоња остаде сам самцат на овом свијету са својом болешћу и туђом тугом за изгубљеним творцима његове личности . Право сироче , још хронично болесно . Данима је полако глодао шунке и оно пасуља , кртоле и јањетине што остаде иза мајчине сахране , штедећи да му то што дуже потраје . Није јео више од два килограма хране дневно , тако да му то потраја , богами , и двадесетак дана . А онда се једног јутра пробуди са страшним боловима . У почетку није мога да сконта шта га толико боли , али крчање цријева му наговјести да је , можда , у питању досад најстрашнија болешчина која га је спуцала , коју медецински , а и народњачки зову : ГЛАД . ,, Шњувао је ” у фрижидеру , около фрижидера , испод фрижидера , али не нађе ништа јер је све био појео . Куд ће , шта ће ? Сјети се да има и комшија , да их није годинама посјетио , да је то срамота , и да мора да исправи ту грешку , те оде да их посјети . Данима их је обилазио , и ћалио им се на своју бољку .
48