КРАТКА ПРИЧА О СВИМ РУДОЊИНИМ БОЛЕСТИМА
Рудоња је био болестан од доба од кад је још био теленце … Крзамак , дјечије оспице , мале и велике богиње , прехлада , нахлада и захлада , упала ува , и лијевог муда , параноја , шизофренија , депресија , рецесија … све га је нападало и газило . Стално је кмечао , слинио … Тако би , рецимо , ако случајно комшија у петој кући од његове кихне због вишка бибера у супи , Рудоња се разболи и добије упалу плућа . Или ако види да су телевизија и штампа објавили да је Сарајевом завладала епидемија , а свијетом пандемија крмеће грипе , која још није била ни смишљена у доба његовог дјетињства , он одмах почиње да умире од те опаке болести . СИДУ је добио прије него је била откривена . Установио је то сам , једнога дана , када је прочитао у новинама да су мајмуни носиоци СИДЕ … Прве ријечи које је изговорио , још као новорођени телац , биле су : - Докторе , помозите . Сестро , зашто ми се црвене уши ? Када је пошао у први разред , одмах се сав изасуо од неке алергије тако да је прележао скоро читаво полугодиште , и пола другог , јер , чим је алергија прошла , добио је упалу пупка и упалу шупка , тако је рекао доктору . Овај му није повјеровао . Вирнуо му је мало у крајнике , мало опипао прстом хемороиде које није имао ( а мислио је да их има ), и рекао му да иде кући или у пизду материну шта му је милије , и да се зајебава са својим татом јер он има и озбиљних пацијената . Међутим , Рудоња чим је изашао , ударио је у дреку као да ће истог часа умријети и тајо му је дао поштеду од десет дана , да не иде у школу . И , тако , као у бајци , године су пролазиле . Рудоња је одрастао у праву волусину иако је био читав живот болешљив и слабашан , али увијек дебељушкаст јер једина болест која га никада није нападала била је ,, губљење апатита ”. У школу је ријетко ишао , како би рекао комшија Галиб , али тако јадан , стално болестан , некако је успио завршити електичарски занат .
46