О нама , бре , нико не брине ! Видећемо чија нана црну вуну преде ! Слушај , с нама нема зајебанције ! Ми сви имамо уверење да смо луди . Црно на бело ! За поступке не одговарамо . Немој да те мрак прожд�ре ! Ај здраво и не лај о овоме ! За лудаке ! Нааапрееед !“
Е , јадна ти сам , мислим се ! За кога год да потпишем , изгледа да је за лудаке ! Па нико ни за шта не одговара , значи да сви имају уверeње , само ћуте . Овај мој несрећник прича … Има ли ко паметан да стару жену пита треба ли јој шта . Јок , боли их задњица за бабу , само да потпише , а после нек� цркне , да не лаје …
Видим , одњо ђаво шалу па , реко , да се склоним од куће , ко зна каква будала још може да ми бане . Ма само да изађем из авлије , кад поштар Лујо на оном његовом моторчићу . ,, Куд ћеш , Станојка , вели он полако …” Ја велим пензија , мој покојни Ћивша под земљом на мајдану зарадио . Он ме мртав издржава , живи би ми и то отели . Јој , мене јој , само што раздрљи уста поче о политици ! Каже , ако њему не потпишем , ништа од пензије , као да ми он од својих уста одваја ! А преварио ме ко зна кол�ко пута до сад ! Те оставио код ђевера , па ми овај није дао , те дао мом сину , тревио га у граду , те овај мјесец укинула држава … Ако сам матора , нисам луда ! Не мож� бити да држава само мене укине пензију ! Ма издрљио се у ме� ко ђаво , Боже ме опрости ! Вели , морам да потпишем рано ујутру и да не лајем ! Слушај , и да сам керуша , доклинчило би ми да ми више бране да лајем ! Ја клечим полако , старачки , па почнем да режим окo поштаревих ногу ! Он узја , крстећи се , на оног прдавца и задими низ пут ! Јебо те отац , сама мислим , не знаш да се ушмркнеш , а ти мене да не лајем . Придигнем се полако , и нако полулуда кренем уз сокак , па ђе се уставим ! Угледам Борку , моју другу упремас . Она је малко млађа од мене , с њом могу све да подјелим , њој ћу да се изјадам . Ја ни зинула нисам , још хучем и уздишем да би ме боље схватила , кад ће моја Борка : ,, Код нас био председник општине , вели , ако потпишемо за њега , асфалтираће пут до пред сваку кућу ! Ја пошла да ти кажем …“
Нисам јој ни реч рекла , само сам јој окренула леђа и вратила се кући . Ја на врата , поп Крста за мном .
18