Сутра се рано спреми , ја ћу култиватором да те повозим са овим мојим ! И , �бем ти помаду , немој да лајеш по селу да сам ти ишта говорио !“
Ма ланула би му у брк , јебо га његов азман , килав ко и он , три пута сам крмачу водила под њега и ништа , ал� чух , звони ми телефон . Велим , боље да се јавим него да се замерам с комшијом .
Увела ми ђеца ово сокоћело , кобејаги да чују јесам ли жива , а понекад и три месеца прође да се не јаве … Као да се умире тромесечно , ко што се порез плаћа … Јавим се – оно мој Миленко … ,, Ало , мама , вeли кроз жицу , слушај , сутра обавезно да сиђеш у Месну канцеларију да ми потпишеш кандидатуру за Радничку странку . Ја ћу ти остати без посла ако не скупим бар педесет потписа , а знаш да ми је још само три године остало до пензије , е тако … добро си , журим … и немој …“
Знам , знам сине , да не лајем , је ли сине !? Лупим му слушалицу и велим у браду , јебо те ко те запослио ! Кућу си и � волику имовину оставио да служиш другоме , несрећо моја …
Размишљам , куд ћу сад ? Како да потпишем на три стране , па велим да се с неким посаветујем . Поважем ону мараму што ми Бубица донела и таман на врата кад зове неко испред куће . Помолим се , кад оно Марош ветеринар . Зачудих се , одкуд он кад га нисам звала … ,, Где си , баба “, вели с капије , ,, слуша ли те Белка ? “
Кад оно беше треба да је осеменим ? Неће још , а ? ,, Слушај , биће џабе , части моја странка ,, Пролетери “, самo да скокнеш до Месне канцеларије да потпишеш за нас ! Не трепћи ! Ти Белку по селу под бика да водаш не можеш , матора си . Мене слушај , ја сам ти и отац и мајка ! Немој да касниш ! И …“ Знам , велим ја , знам ! Да не лајем ко бјесна кучка … ,, Видиш како знаш “ , осмехну се Марош , потапша ме по рамену и оде .
Ма није ни замак�о за кривину , кад ето ти мог сестрића Храномира . То је онај што , Боже ме опрости , није у винклу . ,, Тетка “ , вели , ,, сутра да сиђеш код кмета да ми потпишеш кандидатуру ! Основао сам странку Умно поремећених .
17