ЛАЈЕМ — НЕ ПРЕСТАЈЕМ
Запођеде се пре неко јутро пред мојом кућом бела лимузина ! Ко је , мислим се ја , нико ми од Божића није долазио ! И на Божић дођоше син и снаја , узеше пола печанице и ко да ћу да их бијем , побегоше у варош . Мал� се на претурих кад угледах Бубицу , медицинску сестру из ове наше амбуланте . Излете из оне лимузине ко да је неко избаци из праћке ! ,, Добро јутро , Станојка “, вели онако у �оду , ,, добро ме слушај : сутра рано да пораниш и да дођеш у Месну канцеларију да ми потпишеш кандидатуру за изборе ! Немам времена да ти објашњавам , треба тридесет људи да скупим . Ево , донела сам ти нову мараму да повежеш да ме не срамотиш !“ Ја је питам ђе ће да скупи тридесет људи кад нас је у целом селу двадесетак , а она поче да набраја и неке што су прољетос помрли , вели , нису их још прокњижили , код ње су им личне карте … Ја се збуних кад мртве помену , а она ми тутну ону мараму , а везе ко навијена . Вели , ништа се ти не брини , него ако мислиш ти опет дајем ињекције да не трчиш у град , мораш да потпишеш ! ,, Шта мислиш , ако неко други дође на власт да нам неће затворити Дом здравља у нашој варошици ? И немој да лајеш по селу да сам долазила ! “
То рече и утече ! Ја јадна , ко да сам с ума сишла , ни да бекнем ! Она ће мени да прети , славу јој упишану ! За својих осамдесет девет година једном сам само примала те �некције , кад ме оно ономлани ован ударио , да извинеш , у дебело месо … Јебала је марама … Ја да не лајем … Е , што јој не зинух …
Још се из ауспуха пушило кад комшија Јордан , пресамитио се преко прошћа , шајкачу накривио на ,, пола дванест ², и онако преко зуба вели : ,, Станојка , немо да те гуја печи да неком другом потпишеш кандидатуру ! �Бем ти помаду , ми смо сељаци , мора да се помажемо ! Ја за сељачку странку скупљам потписе . Ти ако коме другом потпишеш , �бем ти помаду , крмачу води да се букари ђе знаш ! Ја ти вепра пуштати нећу !
16