Одмрзавате и замрзавате месо по милион пута ! Набијем вас ...
-Можда ипак не би било лоше да ми донесете јеловник . – љубазно одговорих Николи , не дозволивши директору библиотеке да заврши започету реченицу .
У том у кафану уђе Милован Гашић , секретар моје школе , иначе бивши председник општине . Увек смркнутог лица , офуцаних и жутих бркова , са особеношћу и важношћу некада „ првог “ човека у паланци , седао је по обичају на барску столицу уз шанк . Наручио би увек дуплу лозу и боцу пива . Потом би шибицом припалио себи неку јефтину крџу и миришући алкохол из чашице димио и гласно кашљао . Лозу на крају не би ни лизнуо , платио би Николи и потом би без речи изашао из кафане поневши ипак са собом боцу пива .
Овог пута упутио се право ка мени . Упаливши цигару у покрету седе за мој сто .
Упита ме : -Професоре , како ти је протекао концерт ? -Добро сам свирао , али пред празном салом . Шарајући праволинијски погледом од једног ка другом крају сале , као да премерава просторију , кркљајући и не вадећи цигару из уста рече ми :
-Да си мени дао да ти организујем концерт сала би ти била пуна !
Хтедох да га подсетим да сам му неколико пута тражио да ми помогне око организације концерта и његовог рекламирања , али у томе ме спречи Марко : -Је ли Гашићу , набијем те ! Хоћеш да кажеш да ја лоше организујем концерте ? Милован му ништа не одговори . Смешкајући се гризао је цигару у устима . -Још ћеш мене да оптужиш за то што су људи овде затуцани и што их не занима класична музика ! Петнаест плаката сам полепио по центру ! Еј бре , петнаест ! – напетих жила и набубрелог и искеженог лица вапео је Марко , као да му је недостајало ваздуха .
28