-Да смо још деведесет и прве изашли са тенковима на етничке границе ђоку би нас Хрвати протерали са наше свете српске земље !
Озбиљан и замишљен , бледог и осушеног лица , Јован Бонџић је ћутао и пућио усне . -А ја сам њихове песнике овде , у само срце Шумадије , доводио за муфте да се бахате , ждеру , пију и крешу наше најбоље женске ! Еј , бре , Лара Павловић ником од нас није дала ! Али , зато је та дивна , чедна дама , са задовољством једне паланачке курве , ширила своје лепе ноге пред сваким фрањевцем којег сам довео овде ! А што је Лара била песникиња ... Ненадјебива ! Ларо , Ларо ... Уф , животе ! – заврши видно узбуђен Марко па натегну вино из чаше .
За Марка Скочића причало се да је спадао међу најбоље организаторе књижевних вечери у бившој СФРЈ . У сали Културног центра своје представљање имали су писци из свих република некада заједничке државе . Последњих година Марко је „ одржавао “ културни живот паланке организујући књижевне вечери углавном за локалне , неафирмисане песнике , своје пријатеље и родбину . Покаткад би организовао и неки концерт , баш као што је то учинио и мени . На улици увек срдачан и отмен Марко се у кафани преображавао у неотесаног и бахатог галамџију . Три пута се разводио због пијанчења . Имао је четворо деце , али ни са једним се није виђао . Гледао сам својим очима како на улици радосно шири руке ка свом сину који пролази покрај њега као покрај странца . У међувремену , газда Никола донесе мојим
„ суседима “ два бокала „ белог “. Затим сврати и до мене . -Могу ли професоре да вам препоручим нашу
„ понуду дана “? Прекључе нам је баш стигла млада , мекана телетина . Прсте да полижете ! – каза ми цмачући своје дебеле прсте .
-Млада телетина ! – убаци се Марко „ имитирајући “ Николин глас . - Баш пре неки дан сам од те „ телеће младости “ целу ноћ пишао из стомака !
27