Присећао сам се како смо две-три године уназад , Давид , ја и још двојица наших другара покренули електронски часопис за сатиру под називом „ Ватра “.
Пуни младалачког ентузијазма и искрене жеље за коренитим променама у друштву , писали смо даноноћно полемичке сатиричне текстове , сатиричне приче , сатиричне песме и афоризме . Надахнуће смо црпли из књижевних дела Домановића , Нушића и Ћопића , и из афоризама Виба и Радовића . Поштујући традицију српске сатире , тражили смо нов , савремен и оштар књижевни израз . Наша мета били су сви чиниоци друштвенополитичког живота , без изузетка . Нисмо штедели ни позицију ни опозицију , ни „ левицу “ ни „ десницу “, ни вернике ни невернике , ни пријатеље ни непријатеље !
Написали смо изузетно надахнут манифест у коме смо позвали све наше колеге сатиричаре да нам се придруже у заједничкој борби . Давидов пријатељ , иначе професор књижевности у пензији и лектор наше прве , заједнички објављене књиге сатиричних прича , саветовао нас је да се манемо револуционарних идеја и сатире јер ћемо тако кад тад на себе намаћи само бригу и проблеме . Ипак , свежа и полетна мисао , мисао како преплављени поносом пркосимо инертним и бојажљивим ауторитетима седих и проћелавих глава , држала нас је у слатком маштању да ће нас наш рад врло брзо прославити и учинити нас истинским предводницима нове српске сатире . Баш као што је све у маштању могуће тако нам је деловала стварна и опипљива идеја да једног дана из електронског прерастемо у високотиражни штампани часопис за сатиру .
Временом смо , међутим , почели да схватамо ( мада , дуго времена нисмо имали храбрости себи то да признамо !) да је оштрица наше сатире од самог почетка била тупа . Наши приватни послови којима смо се бавили како бисмо зарадили новац за све тежи и скупљи живот , полако , тихо и сигурно удаљавали су нас од константног и квалитетног писања . Своје незадовољство стањем у друштву преусмерили смо на незадовољство својим радом и његовим резултатима . Нашу сатиру више нисмо озбиљно схватали ни ми сами .
44