СНОВИ НАШЕ САТИРЕ
-Сањао сам да су специјалци дошли по мене – поче да ми прича Давид – ставили су ми џак на главу , стрпали ме у блиндирана кола и потом ме одвезли у логор ван града . Тамо су ме предали неким људима у маслинастим униформама . „ Знаш ли да ћеш због својих афоризама платити главом ?“, упитали су ме . „ Шалите се ! Ко данас уопште озбиљно схвата сатиру ?“, одговорио сам им . Они потом доведоше пред мене неког бркатог , једноруког дива са камџијом . Он заману ручердом ка мени на шта се ја истог трена пробудих ...
-Хахахаха ! Једноруки див ! Ти баш знаш када треба да се пробудиш ! – казах му раздрагано .
Мој пријатељ међутим није био расположен за шалу : -Не знам зашто уопште више пишем сатиру – горко каза - уместо да их забрине и подстакне на озбиљно размишљање , наше савременике сатира забавља !
-Друже мој , немој се оптерећивати опет тиме . Чврсто верујем у то да постоје људи који озбиљно схватају то што радимо ! – рекох му желећи да га охрабрим , мада ни сам нисам веровао у то што сам казао .
Поседесмо још који минут у кафани . Испили смо пиво , платили рачун , обукли се и изашли напоље да се поздравимо :
-Вечерас кад стигнеш , пошаљи ми своје афоризме . Објавићу их на сајту .
-Не знам , видећу ... Пријатељ ми потом килаво стегну руку , окрете се и без речи оде низ улицу . Беше то пријатно јесење вече , идеално за пешачење до стана . Успут сам размишљао о оном што ми је Давид казао док смо седели за столом у кафани ...
Добро сам знао да је био у праву и да то што пишемо , сем наших колега сатиричара , ретко ко чита , а сем нас нико не схвата озбиљно .
43