-Да . Коначно приметих крајичком ока младог конобара како се крије иза фрижидера и „ гута “ своју ужину .
-Зашто сте Радоване престали да ми одговарате на моје поруке ? – прекинух ћутање изненадивши себе како је изговорена реченица деловала управо како нисам желео , директно и помало строго .
-Можда би требало да кренем ... – рече он па крену да устаје од стола .
-Радоване – казах ухвативши га чврсто за руку – молим вас , поседите још мало са вашим старим пријатељем . Коначно се појави и конобар . Слично јарцу када жваће суву траву развлачио је у устима остатке хране .
-Донесите нам две обичне кафе – рекох му . Он нам се театрално поклони као да је манире учио на неком европском дворцу , па оде оставивши смеће на столу нетакнуто .
-Прочитах на Конкурсима региона да је ове године тема књижевног конкурса ваше библиотеке „ Апокалипса “. Занимљива али чини ми се прилично прежвакана тема . – рекох .
-Да , прежвакана . – замишљено рече Радован . -Нисте више председник жирија ? -Нисам . Конобар нам уместо обичних кафа донесе два капућина и киселу воду . Радован извади из унутрашњег џепа од свог капута тамно плаву бројаницу , па поче да је муља сувим прстима . Жмиркајући је гледао испред себе и танко пухао устима . -Луција је умрла . – изненада рече , сасвим тихо . -Ох , Радоване ! Примите моје искрено саучешће .
Луција је била Радованова супруга . Све што сам знао о њој испричао ми је управо Радован , што уживо што преко Интернет преписке . Из обзира према њему нисам желео да га питам од чега је умрла . Добро сам знао да је била тешка алкохоличарка . У својој младости Луција се активно бавила писањем поезије .
24