Узнемирен због свега што ми се догодило узех мобилни телефон са намером да позовем пријатеља и испричам му шта ми се догодило . Али , он ме предухитри . Обрадовавши му се , јавих се и таман када хтедох да кажем како смо телепатски везани он ми каза љутито :
-Слушај ме , ако мислиш да останемо пријатељи немој више да си ме икада споменуо у твојим причама ! Молим те , немој да зажалим што сам те икада упознао ... - затим прекиде везу .
Не прође ни минут од њеног позива кад зазвони ми и фиксни телефон . Звао ме је нико други до мој издавач . Рече ми :
-Владимире , мораћемо да прекинемо сарадњу . Све је више притужби на твоје писање . Сви нам се жале . Претходна два дана примио сам на стотине позива ! Просветари , кондуктери , уметници , астронаути , радници на нафтним платформама , сезонски берачи маслина , теткице из средњих техничких школа , мајстори за клима уређаје , сви нам се жале . Чак ми се јавио и неки луди диригент претећи ми да те укорим . Сви захтевају да престанеш да пишеш о њима , и то подхитно !
-Али господине , сатиричар и треба да пише о стању у друштву . Шта да радим када се људи понашају баш као и ликови из сатиричних прича - рекох скоро цвилећи !
-Ма дај , молим те , какав си ти уопште сатиричар ? Један је Домановић , не заноси се ! Лично , мени се највише допадају оне твоје приче где пишеш како си коњ и магарац . То људи воле да читају . Ко још воли да чује истину о себи ? А и шта је истина , и постоји ли уопште ?! Ајде лепо , обриши сузе и чујемо се - рече ми издавач , и спусти ми слушалицу не дозволивши ми да му објасним да не плачем већ да ми је запушен нос од клима уређаја .
У том ми зазвони неко на вратима . Ја их отворих а испред мене стоји поштар . Начморених обрва и напућених уста рече ми :
-Ако хоћеш и у будуће да ти доносим пошту немој да си ме икада више ставио у своје приче - затим ми баци пред ноге два коверта и оде без поздрава .